Qachongacha O‘zbekistonda turib xorijlik ishlab chiqaruvchining oilasini boqamiz

08.11.2018, 11:21

Qachongacha O‘zbekistonda turib xorijlik ishlab chiqaruvchining oilasini boqamiz

Mahalliy matbuotda Prezidentimizning “Tovar bozorlarida savdoni yanada erkinlashtirish va raqobatni rivojlantirish chora-tadbirlari to‘g‘risida”gi Farmoni mazmun-mohiyati haqidagi maqolalarni katta qiziqish bilan o‘qiyapmiz. Maqolalarda farmon tadbirkorlik sub’ektlari oldida turgan byurokratik to‘siq va g‘ovlarni bartaraf etishi, ularning davlat idoralar bilan munosabatlarini tartibga solishi, soliq va bojxona imtiyozlarining berilayotgani haqida so‘z yuritilmoqda.

Farmonni sinchvoklik bilan o‘qigan odam Iqtisodiyot vazirligi huzurida tovar bozorlaridagi narxlar, talab va takliflarni o‘rganadigan markaz tashkil etilayotganidan yaxshi xabardor. Markazga respublikamizda ishlab chiqariladigan va import qilinadigan mahsulotlar (tovarlar va xizmatlar) nomenklaturasi va turlari to‘g‘risida axborot berib boruvchi elektron-axborot portalini yaratish vazifasi yuklangan. Aksariyat nashrlar va ekpertlarning e’tiboridan chetda qolayotgan mazkur band mahalliy ishlab chiqaruvchilar faoliyatini rivojlantirishga xizmat qiladi.

Farmonga muvofiq, markaz axborot portalida import qilinadigan mahsulotlar ro‘yxati bo‘ladi. Bu esa tadbirkorlik sub’ektlari uchun ayni muddao. Chunki mahalliy ishlab chiqaruvchilar ana shu ro‘yxatga qarab faoliyatini o‘zgartirishlari yoki kengaytirishi mumkin. Bu esa import mahsulotlar ko‘lamini qisqartirishi shubhasiz. Bundan xulosa shuki, Prezidentimizning mazkur qarori nafaqat tovar bozorlaridagi savdoni erkinlashtiradi, balki mahalliy ishlab chiqaruvchilar faoliyatini ham yanada rivojlantirishga xizmat qiladi.

Ochig‘ini aytsak, mahalliy ishlab chiqaruvchilarga ana shunday ko‘mak kerak edi. Chunki mahalliy bozorlarimizda xorijda ishlab chiqarilayotgan mahsulot turlari yildan-yilga kengayib bormoqda. Ayniqsa, mebel sotadigan do‘konlarda. Kuzatuvlarimiz asosida bir fikrni aytmoqchimiz: poytaxtimizdagi mebel do‘konlarida sotilayotgan mahsulotlarning deyarli 100 foizi xorijda ishlab chiqarilgan. “Buni nimasi yomon?”, deyishingiz mumkin. Yomon tomoni shundaki, biz xorijdan mahsulot sotib olish evaziga mamlakatimiz valyuta zaxirasining kamaytiryapmiz. O‘zimizda qolishi kerak bo‘lgan pullar xorijlik ishlab chiqaruvchilar cho‘ntagiga ketyapti. Yana ham soddaroq qilib aytadigan bo‘lsak, biz O‘zbekistonda turib xorijlik ishlab chiqaruvchining oilasini boqyapmiz. Umid qilamizki, Iqtisodiyot vazirligi huzurida tuzilayotgan markaz xorijga oqib ketayotgan pullarimizni o‘zimizda qoldirishga zamin yaratadi. Tadbirkorlarimizga import o‘rnini bosuvchi mahsulotlarni ishlab chiqarishga rag‘batlantiradi.

Xulosa o‘rnida bir voqeani aytib bersam. Yaqinda nufuzli davlat idorasida ishlaydigan tanishim Yaponiyada o‘qiyotgan o‘g‘liga “Bizda ham ishlab chiqarish korxonalari rivojlanyapti. O‘zimizning mahsulotlarimizni Yaponiyaga sotishning biror imkonini qidirsang bo‘lmaydimi?”, deb maslahat solibdi. Yaponiyada tahsil olayotgan o‘g‘il esa “Yaponlar faqat o‘zlarida ishlab chiqarilgan mahsulotlarni olishadi”, deb javob qaytaribdi. Istardikki, yaonlarda shakllangan ana shu tafakkur bizning ongimizga ham tezroq o‘rnashsa, “Xo‘rozqand chet elniki”, desa yotvolib yalaydigan odatimizdan tezroq voz kechsak... Shu fikrlarni aytyapmiz-u, yangi tuzilayotgan markaz zimmasidagi vazifalar naqadar mas’uliyatli ekanini ich-ichimizdan anglayapmiz. Ishonamizki, markaz ana shu vazifani sharaf bilan uddalaydi.

To‘rabek NAZAROV,

O‘zLiDeP Toshkent shahar Kengashi raisi,

“Toshkentmebel” korxonasi rahbari

O‘zLiDePning Facebook va Instagramdagi rasmiy sahifasi hamda Telegramdagi kanaliga a’zo bo‘lib, so‘nggi yangiliklardan xabardor bo‘ling!

  • Ko'rildi
    1183
  • Chop etish
  • Do'stlar bilan ulashish
← Ro'yhatga o'tish

Bildirilgan fikrlar

Расулев Бобуржон Атхамович. Шайхантахур туман депутати. Тадбиркор2018-11-10 00:48:22

Бизда, чет элда чикариладиган махсулотлар билан ракобатдош була оладиган махсулот чикаришга хамма имкониятлар мавжуд. Бунинг учун: 1. Ишлаб чикарувчилар олиб келаетган хом ашени, божхона туловларидан озод килиш керак, 2. Банк кредит сиесатини куриб чикиш, я'ний импортни урнини босадиган махсулот ишлаб чикарувчилар учун кредит ставкаларини пасайтириш керак. 3. Мутахассисларни чэт элда укитиб, стажировка килиш керак. 4. Ускуналарни янгилаш, инновацион, янги технологияларни олиб кириш ва жорий этиш керак. 5. Менежмент, я'ний бошкарув механизмларини замонавий ва эффектив услубларидан фойдаланиш керак. Колганлари эса, я'ний: 1. Ишлаш учун, кулай тизим, янги солик кодекси, соддалаштирилган ва умумийлаштирилган тизим яратилди ва якинда ишга тушади. 2. Мехнаткаш ва билимга чанкок халкимиз бор. 3. Мехнат кучи, нисбатан арзон 4. Узимизда чикадиган хом аше, нисбатан арзон (пахта ва полиэтилендан бошкалари) 5. Энергоресурслар нисбатан арзон. Шуларни хисобга олинса, сифат жихатдан яхширок, лекин нарх жихатидан сифатлирок махсулотлар чикарилса "ички бозор" хам "ташки бозор" хам шубхасиз бизники булиши мукаррар. Албатта авторнинг сузларига хам кушилмай иложимиз йук! Агар узимизда чикариладиган махсулотлар, сифат ва нарх жихатидан, чет эл аналогларидан жозибалирок булса, халкимиз хам кур курона "чет эл" махсулотларини танламаслиги ва узимизда чикган махсулотни танлаб, уз пулларини яхширок ва сифатлирок махсулотларга сарфлаб, уз Ватандршларининг корхоналарига инвестиция килиб, Юртимизнинг ривожланишига хисса кушишлари тугри иш буларди!


Дониер 2018-11-09 12:21:04

Эркинлик Давлатимизнинг юксалишининг гарови. Уша сиз езган Японияда хукумат импортни чегараламаган, аксинча махалий махсулот сифатли ва арзон булгани учун халк шуни танлайди. Бизда ишлаб чикарувчилар (айримлари) "каякаям борарди мажбур олади" шиёр остида иш тутишади.


Алишер2018-11-08 23:34:36

Мен Узбекистонда йук нарсаларни ишлаб чикариш тугрисида доимо бош котираман-уддасидан эса худога шукрлар булсин машаккат булсада минимал имкониятимдан тавакал килиб булсада чикмокдаман. Купгина холатни кузатиб гохида кулгим келади-ахир шу нарсани ишлаб чикарса буладику нега чет элдан олиб келиб сотаяпсиз деб сотувчини тумшигига туширгим келади.


Аза2018-11-08 18:24:12

Фаросатингизга гап йук урток "ТОШКЕНТ МЕБЕЛЬ" корхонаси рахбари, юзингизни очиб берганизга рахмат, уша танишингиз углидан бир огиз "НЕГА" деган савол берганингизда узингиз нега бизда хамма чет эл махсулотини олишга харакат килишини тушунган булармидиз. Агар хурозканд заводиз болганида бизга узимизни кандолат махсулотларимизни олинглар деб дават килармидиз? Пфф. . . Олдин Узбекистонгда "РАКОБАТ" деган нарсани ишлаб чикарайлик кейин майли "СИФАТ" га утармиз, сизга ухшаган уз манфаатини уйлайдиган иккиюзламачилардан кунглим айнидиган болиб кетти. Агар тадбиркорларимиз чет эл билан ракобатлага олмаса, хеч болмаганда нархларни туширишса боларди. менгаям бир гап эсимга тушиб кетти "БЕШТА БАРМОКНИ ОГИЗГА ТИКИШ КЕРАКМАС"


Мухаммаджон2018-11-08 18:07:13

Качонки биздаги махсулотлар чет элникидан арзонрок булса оддий артелни техникаси деярли икки бароварткиммату ширинликлар мебеллар сифатсиз


Miraziz Iskhakov2018-11-08 14:24:35

O’sha siz yuqorida keltirgan Yaponyada ishlab chiqarish korhonalariga kredit stavkasi -2% ha hayron qolarli lekin fakt! Bizda eng kami 16% va yuqori! Burakratik qogozbozlikni aytib ado qilish qiyin! Agar kimdur meni sozimga ishonmasa 100% tajribam va hujjatlarim qolimda


Farxod2018-11-08 14:19:42

БАНК СИСТЕМАСИГА ТУГРИ ИШЛАГУНЧА,СОЛИКЛАР ЖОЙИГА ТУШГУНИЧА,КИСКАСИ БЮРОКРАТИЯ ЙУК БУЛГУНИЧА


Махмуд Умаров2018-11-08 14:18:26

Маҳаллий маҳсулотни "ўзимизники" бўлгани учун сотиб олиш ватанпарварликнинг ажойиб намунаси. Эгнимдаги кийим ва пойафзал 100% "Ўзбекистонда ишлаб чиқарилган". Қўштирноқ, истеҳзо ёки қўшма маънони эмас, айнан шу ибора бирор чемпионимиз туфйли байроғимиз мадҳия оҳанглари остида кўтарилаётган пайтдаги ҳаёжонни бағишлай олади. Аммо, ишлаб чиқарувчиларимиз ҳам ватанпарвар бўлиши, маҳсулотни ўз халқимиз учун ишлаб чиқараётганини ҳис қилиши лозим. Текстил, чарм, мева-сабзавот ёки баъзи бир саноқли маҳсулотларимиз сифати жуда қониқарли, ҳатто аъло. Аммо мен ҳеч қачон маҳаллий маиший техникани, электрон қурилма ва гаджетларни ва энг ачинарлиси, газета, журналлар, китобларни сотиб олмаган бўлардим. Бекор кетадиган вақтим йўқ. "Қолоқлик комплекси"дан қутулиш вақти келмадими? Нима учун Қуёш тизимини ўрганиш лойиҳаси Ўзбекистонники бўлмаслиги, GPS/Glonass/Beidou дан аниқроқ навигация тизимимиз бўлмаслиги, Голливуд филмларини ортда қолдирувчи филмларимиз, дунё аҳолисини генетик қулларга айлантиришни кўзлаган фармацевтик мафия ўрнига, Ўзбекистоннинг биотик нанотехнологияларга асосланган даво воситалари бўлмаслиги, Ўзбекистонда илк бор соғлиқни сақлаш тизими, касалликларни даволаш тизими жэмас, балки ростдан ҳам соғлиқни сақлаш тизими бўлмаслиги,.........керак!!!! "ЎЗБЕКИСТОНДА ИШЛАБ ЧИҚАРИЛГАН" ибораси миллий ғурурга айланишини қанча кутамиз. Кутмаймиз, ўзх қўлларимиз билан бунёд этамиз. Олға!


Bekzod2018-11-08 13:36:27

Judayam kulguli nega ichki bozordagi tadbirkorlarimiz chet el korxonasi bilan raqobatlasha olmasa buni gardani oddiy iste'molchiga tushishi kerak? Shuniyam izohlab berila?


Алишер Джуманиязов2018-11-08 11:58:30

Жуда тугри фикр. Узбекистонда ишлаб чикаришни ва ракобатни кучайтириш учун, ишлаб чикарувчиларнинг махсулоти сифати юкори даражада булиши жуда хам зарур. Хозир купчилик ишлаб чикарувчилар билан ишлаймиз, уларнинг махсулоти Хитойникидан сифатлирок. Лекин бизда тадбиркорлар нимагадир барибир долларга еки Хитойдан еки Туркиядан ускуналар олиб келмокда. Уша ускуналарни мана Турин политехника университетидаги инженерлар чет элникидан колишмайдиган даражада ишлаб чикаришни йулга куйишган, сумда тулаб шу ернинг узидан буюртма килиб ясатиш мумкинку, шунда узимизнинг инженерлар хам узини ва оиласини бокади , валюта узимизда колади. Ишлаб чикарган ускунаси учун эса гарантия беради уни доим узлари назорат килиб туради. Бу хамма учун кулайку тугрими?!


Fikringizni qoldiring

+