Шавкат Мирзиёевнинг Сайловолди дастури

20.09.2021, 14:47

Шавкат Мирзиёевнинг Сайловолди дастури

LOTINCHADA

НА РУССКОМ

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН – ИНСОН ҚАДРИ УСТУВОР БЎЛГАН ЖАМИЯТ ВА
ХАЛҚПАРВАР ДАВЛАТДИР

Муҳтарам ватандошлар!

Жонажон Ватанимиз – Ўзбекистонимиз буюк ўзгаришлар арафасида турибди. Дунё миқёсида глобал тинчлик ва барқарорликка, инсоният томонидан неча минг йиллар давомида яратилган қадрият ва анъаналарга қарши таҳдид ва хатарлар кучайиб, турли давлатлар ўртасида рақобат тобора шафқатсиз тус олаётган, мамлакатимиз ўз тараққиётининг сифат жиҳатидан мутлақо янги босқичига қадам қўяётган ҳозирги ғоят мураккаб ва масъулиятли даврда ўз олдимизга аниқ стратегик мақсадлар қўйиб, истиқбол режаларини белгилаб олиш ҳар қачонгидан ҳам долзарб аҳамият касб этмоқда.

Биз шу мақсадда Янги Ўзбекистон стратегия­сини ишлаб чиқдик. Шу йил 24 октябрда бўлиб ўтадиган Ўзбекистон Республикаси Президенти сайлови ана шу Стратегияни халқимиз муҳокамасидан ўтказиш, янги фикр ва ғоялар билан бойитиш ва муваффақиятли амалга ошириш учун энг катта имконият, деб биламиз.

Ҳеч шубҳасиз, мамлакатимизни 2017–2021 йилларда ривожлантиришнинг 5 та устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегияси доирасида ўтган беш йилда яратилган, давлатимизнинг инсон учун, халқ учун очилиши, аҳоли билан бевосита мулоқот қилиш, унинг муаммоларини ижобий ҳал этишга қаратилган мутлақо янги сиёсий-ижтимоий тизим биз учун бу йўлда мустаҳкам замин бўлиб хизмат қилади.

Биз бу жараёнда қуйидаги ички ва ташқи омилларни ҳисобга олиш албатта шарт ва зарур, деб ҳисоблаймиз:

биринчидан, 2026 йилга бориб мамлакатимиз аҳолиси сони 38 миллиондан ошиши кутилмоқда;

иккинчидан, аҳолимизнинг қарийб 55 фоизини ёшлар ташкил этмоқда ва ҳар йили меҳнат бозорига камида 600 минг ёшлар кириб келмоқда;

учинчидан, дунё миқёсида иқтисодиётнинг таркиби кескин ўзгариб, рақамли ва биотехнология­лар, сунъий интеллект каби соҳалар шиддат билан ҳаё­тимиздан ўрин эгалламоқда, иқтисодиёт риво­жини ускуналар эмас, балки замонавий билим ва инновациялар белгиламоқда;

тўртинчидан, кескин иқлим ўзгаришлари юз бериб, сув ресурслари камайиб бормоқда, бу эса ­дунё миқёсида қишлоқ хўжалиги, озиқ-овқат хавфсизлиги, аҳоли саломатлиги ва даромадларига жиддий хавф солмоқда;

бешинчидан, халқаро майдондаги ва минтақамиздаги зиддиятлар, радикализм,   экстремизм ва терроризм каби хавф-хатарлар кўлами кенгайиб бормоқда.

Ана шундай кескин вазиятда эл-юртимиз биздан янги режа ва дастурларни амалга оширишни кутаётганини ўзимизга яхши тасаввур этамиз. Шунинг учун халқимизнинг ишончи ва орзу-ниятлари, эзгу умидларини рўёбга чиқариш мақсадида: юртимизда тинч­лик ва барқарорликни сақлаш; фуқаролар ва миллатлар ўртасида дўстлик ва ҳамжиҳатлик муҳитини мустаҳкамлаш; халқимизнинг маънавий дунёсини янада юксалтириш;

Ўзбекистонда яшаётган, миллати, тили ва динидан қатъи назар, ҳар бир ватандошимизнинг ҳуқуқ ва эркинликлари, қонуний манфаатларини ҳимоя этиш, кафолатли даромад манбаи, тиббий хизматлар ва уй-жой, сифатли таълим билан таъминлаш;

камбағалликни қисқартириш ва эҳтиёжманд аҳолини ижтимоий муҳофаза қилиш;

мамлакатимизнинг халқаро майдондаги обрў-эътибори ва нуфузини ошириш биз учун энг муҳим ва устувор вазифа бўлиб қолади.

Эл-юртимизнинг туб манфаатларини ифода этадиган ана шундай вазифаларни самарали ҳал этиш учун биз Янги Ўзбекистон стратегиясини ишлаб чиқдик ва уни бутун халқимиз билан биргаликда амалга оширамиз.

ИЛМ ВА ИННОВАЦИЯЛАРГА
АСОСЛАНГАН ЯНГИ
ИҚТИСОДИЁТНИ БАРПО ЭТИШ

Келгуси беш йилда аҳоли жон бошига ялпи ички маҳсулотни 1,6 баробар ошириш вазифаси олдимизда турибди. 2030 йилга бориб аҳоли жон бошига тўғри келадиган даромад 4 минг доллардан оширилади ва “даромади ўртачадан юқори бўлган давлатлар” қаторига киришга пухта замин яратилади.

Биринчидан, келгуси беш йилда саноат маҳсулотлари ҳажмини 1,4 баробар ва меҳнат унумдорлигини камида 2 марта ошириш учун шароит яратамиз. “Драйвер” соҳаларда “хомашёдан – тайёр маҳсулотгача” деган тамойил асосида саноат кластерлари тизими ривожлантирилади. Жумладан, мис саноати кластерини ташкил этиш орқали келгуси беш йилда мис ва бошқа маҳсулотлар ишлаб чиқариш ҳажми 2 марта кўпаяди ҳамда 8 миллиард долларлик маҳсулот ишлаб чиқаришга асос яратилади.

Навоий, Олмалиқ ва Бекобод металлургия корхоналарида қатор йирик лойиҳалар амалга оширилади ва қўшимча 10 миллиард долларлик маҳсулотлар ишлаб чиқариш таъминланади.

Табиий   газни    қайта    ишлаш    даражасини 8 фоиздан 20 фоизга етказиш орқали кимё саноатида 2 миллиард долларлик маҳсулот ишлаб чиқарилади.

Қорақалпоғистон Республикаси, Бухоро, Қашқадарё, Фарғона ва Тошкент вилоятларида 5 та кимё технологияси кластерлари ташкил этилади ва уларда қарийб 7 миллиард долларлик 40 дан зиёд истиқболли лойиҳалар амалга оширилади.

Илм-фанни ривожлантириш асосида саноат тармоқларига энг замонавий технологияларни кенг жорий этиш дастурлари ишлаб чиқилади ва амалга оширилади.

Тошкентдаги Улуғбек шаҳарчасида кимё соҳасида илмий ва таълим кластери ташкил этилади.

Геология-қидирув ишлари ҳажми кескин оширилади, ерости бойликларидан фойдаланганлик учун солиқ ставкалари пасайтирилиб, соҳага хусусий инвесторлар ва илғор хорижий компаниялар кенг жалб қилинади.

Иккинчидан, рақамли иқтисодиёт асосий “драйвер” соҳага айлантирилиб, унинг ҳажмини камида 2,5 баробар оширишга қаратилган ишларни олиб борамиз.

Дастурий   маҳсулотлар    индустрияси    ҳажми 5 марта, уларнинг экспорти эса 10 марта оширилиб, 500 миллион долларга етказилади.

Ҳар бир хонадон ва ижтимоий муассаса мақбул нархларда юқори тезликдаги Интернетга уланади, магистрал автомобиль йўллари 100 фоиз мобиль алоқа ва Интернет билан қамраб олинади. Халқаро магистрал Интернет тезлиги –
5 баробар, туманлар­аро тармоқлар тезлиги –
8 баробар оширилади.

2022 йил якунига қадар “Фуқаролар эмас, ҳужжатлар ҳаракатланади” тамойили асосида барча давлат органларида иш юритиш ва аҳоли билан ҳужжат алмашиш тўлиқ электрон шаклга ўтказилади.

Электрон шаклдаги давлат хизматларининг улуши 100 фоизга етказилади. Жумладан, 700 дан ортиқ давлат хизматларидан 100 таси хусусий секторга ўтказилади.

Учинчидан, иқтисодиётда юқори ўсиш суръатларини сақлаб қолиш учун макроиқтисодий барқарорликни таъминлаш эътиборимиз марказида бўлади.

2023   йил    охиригача    инфляция    даражаси 5 фоизга туширилади. Давлат бюджети тақчиллиги ялпи ички маҳсулотга нисбатан 2,5 фоиздан ошмаслиги таъминланади.

2022 йилдан бошлаб ҳар бир туман бюджетининг камида 5 фоизи ёки 1,5–2 триллион сўм маблағ “Фуқаролар бюджети” дастури доирасида аҳолининг таклифлари асосида энг долзарб муаммоларни ечишга сарфланади.

Мамлакатимизга янгидан жалб қилинадиган йиллик ташқи қарз миқдори 5 миллиард доллардан ошмаслиги таъминланади.

Юртимизга капитал олиб кириш бўйича мавжуд чекловлар қайта кўриб чиқилиб, барча учун қулай шароитлар яратилади ва фонд бозори ҳажми 7 миллиард долларга етказилади.

Тўртинчидан, хорижий ва маҳаллий инвестиция­ларни жалб этиш Стратегияси қабул қилиниб, келгуси беш йилда 120 миллиард доллар, жумладан, камида 70 миллиард доллар хорижий инвестициялар жалб этиш чоралари кўрилади.

Давлат-хусусий шериклик асосида транспорт, йўл қурилиши, сув хўжалиги ва бошқа соҳаларга 14 миллиард доллар инвестиция жалб этилади.

Келгуси йилдан бошлаб асосий воситаларни амортизация қилишга солиқ имтиёзларини кенгайтириш орқали ҳар йили қарийб 2 триллион сўм маблағ тадбиркорлар ихтиёрида қолдирилади.

Ҳудудларда саноат ва инфратузилмани ривож­лантириш учун Ўзбекистон тараққиёт банки ташкил этилади.

Бешинчидан, мамлакатимизнинг экспорт салоҳиятини 1,7 баробар ошириш ва 2026 йилда 30 миллиард долларга етказиш режалаштирилмоқда. Экспорт таркибида тайёр маҳсулотлар ҳажми
2,5 баробар кўпайтирилади. Европа давлатларига GSP+ тизими доирасида 2 мингдан зиёд турдаги тайёр маҳсулот экспорт қилиниши йўлга қўйилади.

“Янги Ўзбекистон – рақобатбардош маҳсулотлар юрти” ғояси асосида 200 та экспортчи очиқ танлов асосида сараланиб, улар етакчи экспортёрларга айлантирилади ва ҳар томонлама қўллаб-қувватланади.

Олтинчидан, хусусий секторнинг ялпи ички маҳсулотдаги улушини 80 фоизга, экспорт бўйича эса 60 фоизга етказиш юзасидан аниқ чора-тадбирларни кўрамиз.

Машинасозлик, кимё, нефть-газ, энергетика, кон-металлургия, транспорт каби тармоқлардаги 23 та йирик корхона халқаро кредит рейтингларини олиш орқали ички ва ташқи молиявий бозорларга мустақил чиқиб, инвестиция лойиҳалари учун ўзи маб­лағ жалб қиладиган бўлади.

Энергия ресурслари ва табиий газ бозорлари эркинлаштирилиб, соҳага хусусий инвестициялар кенг жалб қилинади ҳамда эҳтиёжманд аҳолини ҳимоя қилиш учун ижтимоий истеъмол нормалари киритилади. 2026 йилгача электр энергиясини ишлаб чиқариш ҳажми йилига қўшимча 30 миллиард киловатт соатга оширилиб, жами 100 миллиард киловатт соатга етказилади.

Банк тизимини трансформация қилиш орқали хусусий банкларнинг улуши жами банк активларининг 60 фоизига етказилади.

Еттинчидан, “яшил иқтисодиёт” технологиялари барча соҳаларга фаол жорий этилиб, иқтисодиётнинг энергия самарадорлигини 20 фоизга ошириш, ҳавога чиқариладиган зарарли газлар ҳаж­мини 10 фоизга қисқартириш устувор вазифамиз бўлади.

Бунинг учун қуввати 5 минг мегаваттдан ортиқ бўлган шамол, қуёш ва гидро-электростанциялар ишга туширилиб, йилига қарийб 3 миллиард куб метр табиий газ тежалади. Шунингдек, электромобиллар ишлаб чиқариш ва улардан фойдаланишни рағбатлантириш бўйича алоҳида дастур қабул қилинади. 2022 йилда Тошкент шаҳрида жамоат транспорти йўналишларида 320 та электробус қатнови йўлга қўйилади.

“Яшил иқтисодиёт”ни ривожлантириш махсус жамғармаси ташкил этилади.

Саккизинчидан, йирик корхоналарда касбий таълим марказларини ташкил этиш, қурилиш материаллари, фармацевтика, тўқимачилик, нефть-­кимё, электротехника каби етакчи соҳаларда хўжалик бирлашмалари ва лойиҳа институтлари билан биргаликда малакали мутахассислар тайёрлаш тизимини йўлга қўйиш чораларини кўрамиз.

ФАОЛ ТАДБИРКОРЛИК ВА
МАНЗИЛЛИ  МОЛИЯВИЙ
КЎМАК – КАМБАҒАЛЛИКНИ  
ҚИСҚАРТИРИШНИНГ
МУҲИМ ОМИЛИ

Мамлакатимизда 2026 йил якунига қадар камбағалликни камида 2 баробар қисқартириш энг муҳим вазифаларимиздан бири бўлади.

Биринчидан, тадбиркорликни янада қўллаб-қувватлашга алоҳида эътибор қаратамиз.

Тадбиркорлар билан ўтказилган очиқ мулоқот доирасида шакллантирилган 7 та йўналиш бўйича 60 га яқин янги ташаббус ва таклифларни назарда тутувчи дастур амалга оширилади.

2022 йилдан бошлаб корхоналарнинг мол-мулк солиғи ставкаси 2 фоиздан 1,5 фоизга камайтирилиб, тадбиркорлар ихтиёрида 500 миллиард сўм маб­лағ қолдирилади.

2023 йилдан бошлаб қўшилган қиймат солиғи ставкаси 15 фоиздан 12 фоизга туширилади, юридик шахсларнинг мол-мулк ва ер солиқлари бирлаштирилиб, ягона кўчмас мулк солиғи жорий қилинади.

Банк, молия, телекоммуникация каби тадбиркорлик йўналишларида фойда   солиғи   ставкаси 20 фоиздан 15 фоизга туширилади ва барча тадбиркорлик субъектлари учун бир хил бўлади.

Йўл қурилиши, иссиқлик таъминоти, ободонлаштириш хизматлари сингари 25 та фаолият тури бўйича монополия тугатилиб, ушбу соҳаларда тадбиркорлар учун кенг йўл очилади.

Туман ва шаҳарлардаги тадбиркорликка кўмак­лашадиган мавжуд тузилмалар негизида Тадбиркорлар кенгаши ташкил этилади.

Иккинчидан, ҳар бир фуқарога давлат ҳисобидан аниқ касб-ҳунарга ўқиш имкониятини яратамиз. Касбга ўқитиш кўлами   2 баробар оширилиб, жами 1 миллион нафар ишсиз фуқаро касб-ҳунарларга ўқитилади ва бу жараёнда нодавлат таълим муассасаларининг иштироки 30 фоизга етказилади.

Касбий таълим билан тизимли равишда шуғулланиш масалалари тўлиқ равишда Бандлик ва меҳнат муносабатлари вазирлиги ихтиёрига ўтказилади.

Норасмий секторда ишлаётган 2,5 миллион нафар фуқаронинг бандлигини легаллаштиришга ёрдам бериш орқали уларнинг ижтимоий кафолат ва имтиёзлардан тўлиқ фойдаланишига имконият яратилади.

Ҳудудларда сервис соҳалари кўламини кенгайтириш орқали хизмат кўрсатиш ҳажми 3 баробар оширилади ва бунинг эвазига 3,5 миллионта янги иш ўрни яратилади.

Учинчидан, жамиятда аёлларнинг мавқеини оширишга қаратилган сиёсатни изчил давом эттирамиз.

Хотин-қизларни ўқитиш, касб-ҳунар ва тадбиркорликка ўргатиш ва уларнинг ишлаши учун шароит яратиш орқали аёллар орасидаги ишсизлик даражаси 2 марта камайтирилади.

700 мингдан зиёд ишсиз хотин-қизлар давлат ҳисобидан касб-ҳунарга ўқитилади.

Эҳтиёжманд оилаларнинг қизлари учун олий таълим грантлари ҳар йили ошириб борилади ва 2026 йилга қадар 6 мингтага етказилади.

Келгуси уч йилда уй-жойга муҳтож 10 мингдан зиёд хотин-қизларга имтиёзли шартлар асосида уй-жойлар ажратилади.

Тўртинчидан, эҳтиёжманд аҳоли қатламларини ижтимоий қўллаб-қувватлаш борасидаги ишларни янги босқичга кўтариш устида жиддий иш олиб борамиз.

Эҳтиёжманд аҳолини ижтимоий нафақа ва моддий ёрдам билан таъминлаш даражаси 60 фоиздан 100 фоизга етказилиб, уларнинг барчаси давлат томонидан кафолатланган бепул тиббий ёрдам билан таъминланади.

Базавий пенсия ҳажмини ҳисоблашда иш ҳақининг чегаравий миқдори 10 баробардан 12 баробаргача кўпайтирилади.

Уй-жойга муҳтож фуқароларга турар жойларни ижтимоий ижарага бериш тизими жорий этилади.

Ногиронлиги бўлган шахсларнинг бандлигини 3 баробар оширишни кўзда тутувчи Миллий дастур ишлаб чиқилиб, амалга оширилади.

ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА
САМАРАДОРЛИКНИ ОШИРИШ –
ИСЛОҲОТЛАРИМИЗ ТАЛАБИ

Қишлоқ хўжалигини илмий асосда интенсив ривожлантириш орқали деҳқон ва фермерлар даромадларини камида 2 баробар оширишга, қишлоқ хўжалигининг йиллик ўсиш суръатларини камида 5 фоизга етказишга алоҳида эътибор қаратамиз.

Биринчидан, қишлоқ хўжалигида давлат аралашувига тўлиқ барҳам берилиб, маҳсулот ишлаб чиқаришни саноат босқичига олиб чиқиш учун зарур чора-тадбирлар кўрилади.

Қишлоқ туманлари аниқ маҳсулотлар етиштиришга ихтисослаштирилиб, давлат томонидан деҳқонларни қўллаб-қувватлаш учун субсидиялар ажратилади.

Аграр тармоқдаги кластер корхоналари ва фермер хўжаликлари фаолиятини барқарор, қулай шарт ва муддатларда молиялаштириш ва суғурталашнинг мутлақо янги механизмлари жорий этилади.

Давлат идоралари томонидан нарх белгилаш ҳамда қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини мажбурий сотиб олиш тизими тўлиқ бекор қилиниб, эркин бозор муносабатлари жорий қилинади.

200 минг гектар пахта ва ғалла майдонлари қисқартирилиб, уларни аҳолига очиқ танлов асосида

10 сотихдан 1 гектаргача узоқ муддатли ижарага бериш тизими йўлга қўйилади.

Иккинчидан, экспортбоп маҳсулотлар етиштириш ҳамда мева-сабзавотчиликни ривожлантириш мақсадида янги ўзлаштириладиган 400 минг гектар ер майдонларини агрохўжаликларга очиқ танлов асосида ажратиш амалиёти йўлга қўйилади.

Интенсив боғлар 3 марта   ва   иссиқхоналар
2   марта   кўпайтирилиб,   экспорт   салоҳиятини яна 1 миллиард долларга ошириш имконияти яратилади.

Тупроқ унумдорлигини ошириш ва муҳофаза қилиш бўйича алоҳида қонун ишлаб чиқилади.

Учинчидан, илм-фан ва инновацияга асосланган агрохизматлар кўрсатиш тизимини такомиллаштириш бўйича чора-тадбирлар кўрамиз.

Ҳудудларда агросаноат корхоналарини хомашё билан таъминлаш ва ишлаб чиқариш   ҳажмини 1,5 баробар ошириш бўйича алоҳида дастур қабул қилинади.

Юртимизда агрологистика марказлари ва замонавий лабораториялар сони кўпайтирилади.

Уруғчилик, кўчат етиштириш ва чорва моллари зотларини яхшилаш бўйича миллий дастур амалга оширилади.

Юқори ҳосил берадиган ғўза ва ғалла навларини четдан олиб келиш ва эркин жойлаштиришга босқичма-босқич рухсат этилади.

Нуфузли   халқаро    илмий    марказлар    ва олий таълим муассасалари билан биргаликда Халқаро қиш­лоқ хўжалиги университети ташкил этилади.

Тўртинчидан, чорва   учун   озуқабоп   экинлар майдонини икки баробардан зиёд ошириб, 340 минг гектардан 700 минг гектарга етказамиз.

11 миллион гектар яйловларни қайта тиклаб, ҳосилдорлигини ошириш чоралари кўрилади.

Гўшт, сут, тухум ва балиқ етиштириш ҳажми 1,5–2 марта кўпайтирилади.

Бешинчидан, сув ресурсларини бошқариш тизими тубдан ислоҳ қилинади ва йилига камида 7 миллиард куб метр сувни иқтисод қилиш бўйича алоҳида давлат дастури амалга оширилади. Ушбу мақсадлар учун келгуси беш йилда 2 миллиард доллар маблағ йўналтирилади.

СИФАТЛИ ТАЪЛИМ – ИНСОН
КАПИТАЛИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ҲАЛ ҚИЛУВЧИ ОМИЛИ

Узлуксиз таълим тизими учун миллий ўқув дас­турини жорий этиш, таълим сифатини ошириш ва рақобатбардош кадрлар тайёрлаш масалаларига алоҳида эътибор қаратамиз.

Биринчидан, мактабгача таълимдаги қамров даражаси 80 фоизга етказилиб, 7 мингдан зиёд янги мактабгача таълим муассасалари ташкил этиш биз учун долзарб вазифа ҳисобланади.

2024 йил якунига қадар 6 ёшли болалар мактабгача тайёрлов тизими билан тўлиқ қамраб олинади. Мактабгача таълим   тизими   ходимларининг ойлик маошлари босқичма-босқич ошириб борилади. Бундан кўзланган асосий мақсадимиз – етти ёшгача бўлган бирорта ҳам бола мактабга чиққунига қадар
эътиборсиз ва билимсиз қолмаслиги керак.

Иккинчидан, янги мактаблар қуриш, хусусий мактабларни кўпайтириш ва таълим сифатини оширишни назарда тутувчи Мактабларни ривожлантириш давлат дастурини жорий этиш орқали халқ таълими тизимида қўшимча 1,2 миллион ўқувчи ўрни яратилади.

2026 йилга қадар ўқув дастурлари ва дарслик­лар илғор хорижий тажриба асосида тўла қайта ишланиб, амалда жорий этилади.

Учинчидан, олий таълим тизимида қамров даражасини 50 фоизга етказиш ва таълим сифатини ошириш эътиборимиз марказида бўлади.

Талабаларнинг яшаш шароитини яхшилаш мақсадида қарийб 100 минг ўринли талабалар турар жойлари барпо этилади.

Давлат олий таълим муассасалари томонидан босқичма-босқич меҳнатга ҳақ тўлаш, ходимлар сони, тўлов-контракт миқдори ва таълим шаклини мус­тақил белгилаш амалиёти йўлга қўйилади ва улар учун ижтимоий солиқ ставкаси 12 фоизга туширилади.

2026 йилгача хусусий олий таълим ташкилотлари сони камида 50 тага етказилиб, уларда таълим олаётган талабаларга ҳам 7 йиллик таълим кредитини олиш имконияти яратилади.

“Эл-юрт умиди” жамғармаси орқали ёшларни нуфузли хорижий олий таълим ташкилотларидаги бакалавриат, магистратура ва докторантурага юбориш кўлами 2 марта оширилади.

Тўртинчидан, таълимнинг барча босқичидаги муассасалар ва уларнинг ходимлари – боғча тарбия­чиси, мактаб муаллими, профессор-ўқитувчилар ва илмий-ижодий зиёлилар ҳар томонлама қўллаб-қувватланади.

Докторантурага қабул давлат буюртмаси ва манфаатдор ташкилотлар маблағлари ҳисобидан тўлов грантлари асосида жорий этилади.

Олимпия ва миллий спорт турлари бўйича ҳар икки йилда ўтказиладиган умумреспублика спорт ўйинлари – Миллий олимпиада тизими жорий эти лади.

Умуман, таълим-тарбия ва спорт соҳасида изчил давом эттириладиган ислоҳотлар Янги Ўзбекистоннинг ҳақиқий бунёдкорларини камолга етказишга хизмат қилади.

АҲОЛИ САЛОМАТЛИГИ – БЕБАҲО БОЙЛИГИМИЗ

Соғлиқни сақлаш тизимида юксак натижадорликка эришиш, аҳоли ўртасида касалликларни камайтириш, соғлом турмуш тарзини фаол тарғиб қилиш ва ўртача умр кўриш даражасини ошириш энг муҳим вазифаларимиздан бири бўлади.

Биринчидан, тиббиёт соҳасига ажратиладиган маб­лағлар 2 баробар оширилиб, асосий эътибор хонадонбай тиббий профилактикага қаратилади ва бу орқали бирламчи бўғин томонидан халқимизга малакали тиббий хизмат кўрсатиш сифатини яхшилашга эришилади.

Репродуктив ёшдаги ва ҳомиладор аёллар, болалар учун юқори технологик тиббий ёрдам кўрсатиш тизими такомиллаштирилиб, биринчи босқичда 46 та туманлараро перинатал марказлар барпо этилади.

Ногиронлиги бўлган болаларни соғломлаштириш учун Республика болалар тиббий реабилитация маркази ва унинг филиаллари ташкил этилади.

Иккинчидан, тиббий хизматларда хусусий секторнинг улуши 25 фоизга етказилиши ва уларни қўллаб-қувватлаш давом эттирилиши учун тегишли шароитлар яратамиз.

11 та тиббиёт олий таълим муассасаси трансформация қилиниб, уларнинг қошида клиникалар ташкил этилади ҳамда ўқитувчиларнинг хорижда тизимли малака ошириши йўлга қўйилади.

Учинчидан, юртимизда ишлаб чиқариладиган дори-дармон ва тиббиёт воситалари уларнинг умумий ҳаж­мида 80 фоизга етиши учун зарур чора-тадбирларни кўрамиз.

Ушбу тармоқдаги ишлаб чиқарувчиларга берилган имтиёзлар узайтирилиб, замонавий фармацевтика зоналари ҳамда кластерлари ташкил этилади, мавжудлари эса янада ривожлантирилади.

Санитария-эпидемиология хизматининг халқаро мақомга эга 250 дан зиёд лабораториялари ташкил этилади.

ҲУДУДЛАРНИ МУТАНОСИБ РИВОЖЛАНТИРИШ – МАМЛАКАТИМИЗ ТАРАҚҚИЁТИНИНГ ГАРОВИ

Ҳудудларни мутаносиб ривожлантиришни устувор йўналиш сифатида белгилаганмиз.

Биринчидан, туман ва шаҳарлар   кесимида 14 та беш йиллик ҳудудий дастурларни амалга ошириш чораларини кўрамиз. Бунда ҳар бир туман ва шаҳарнинг муаммо ва имкониятлари ўрганилиб, “ўсиш нуқталари” белгилаб олинади. Уларга мувофиқ, аниқ режа ва лойиҳалар шакллантирилади.

Иккинчидан, ҳудудларда аҳолининг яшаш шароитини яхшилаш учун урбанизация сиёсатини янада такомиллаштирамиз.

18 та катта, 22 та ўрта ва 80 та кичик шаҳарлар ўртасида транспорт-логистика тизими ва муҳандислик-коммуникация инфратузилмасини ривожлантириш дастурлари амалга оширилади.

Самарқанд ва Наманган келгуси беш йилда аҳоли сони миллион нафарни ташкил этадиган шаҳарларга айлантирилади. 450 минг аҳолига мўлжалланган Янги Андижон шаҳрининг дастлабки бир нечта мавзелари қурилиб, фойдаланишга топширилади.

Реновация дастурлари асосида шаҳарларда эскирган уйлар ўрнига 19 миллион квадрат метрдан ортиқ замонавий уй-жойлар барпо этилади,

275 мингдан зиёд оила янги массивларга кўчиб ўтиши учун шароит яратилади.

Учинчидан, оғир экологик шароитга қарамасдан, мамлакатимиз тараққиётига муносиб ҳисса қўшиб келаётган Қорақалпоғистон Республикасининг барча шаҳар, туман ва овулларини комплекс тарзда ривожлантириш, меҳнаткаш ва матонатли, оқкўнгил ва бағрикенг қорақалпоқ элининг ҳаётини обод ва фаровон этишга ҳар қачонгидан ҳам устувор аҳамият қаратамиз.

Тўртинчидан, Тошкент шаҳрини аҳолига қулай, экологик тоза ва яшаш учун барча имкониятлар мавжуд бўлган ҳудудга айлантириш борасидаги ишларни давом эттирамиз.

Азим пойтахтимизда жамоат транспорти тизими тубдан қайта кўриб чиқилади, 3 минг километр ички йўллар янгиланади ва 10 та замонавий кўприк қурилади. Кўкаламзорлаштириш даражаси 30 фоизга етказилиб, 9 та жамоат парки, 20 та хиёбон, 250 километр велосипед ва пиёдалар йўлакчалари қурилади. Оқова сувини тозалаш тизими шаҳар ҳудудидан ташқарига чиқарилиб, давлат-хусусий шериклик асосида янги иншоотлар барпо этилади.

Бешинчидан, “Обод қишлоқ” ва “Обод маҳалла” дас­турлари доирасида ҳудудларнинг “ўсиш нуқталари”дан келиб чиқиб, муҳандислик-коммуникация ва ижтимоий инфратузилма объектларини қуришга алоҳида эътибор қаратамиз.

70 минг километр магистрал ва паст кучланишли электр тармоқлари, 22 мингдан ортиқ трансформатор ҳамда 100 дан зиёд подстанция қурилади ва янгиланади. 70 минг километрдан зиёд автомобиль йўллари, 15 минг километрдан ортиқ ичимлик суви ва 1 минг километр оқова сув тармоқлари барпо этилади.

Аҳолини марказлашган ичимлик суви билан таъминлаш    даражаси    87    фоизга    етказилади. 32 та йирик шаҳарлар ва 155 та туман марказларида оқова сув тизимлари янгиланади. Маиший чиқиндиларни йиғиш 100 фоизга, уни қайта ишлаш даражаси 21 фоиздан 50 фоизга етказилади.

Олтинчидан, 2026 йилда Ўзбекистонга келадиган хорижий туристлар сонини 9 миллионга етказишни режалаштирмоқдамиз.

Самарқанд халқаро аэропорти йирик транспорт хабига айлантирилади. “Абадий шаҳар” тарихий мажмуасини ўз ичига олган “Самарқанд туризм маркази” ташкил этилади.

“Ўзбекистон бўйлаб саёҳат қилинг” дастури доирасида маҳаллий сайёҳлар сони келгусида ҳар йили
12 миллион нафардан оширилади.

Қорақалпоғистон Республикаси ва Оролбўйида экотуризмни ривожлантириш бўйича алоҳида дастур амалга оширилади. Бунда Мўйноқнинг янги аэропорти имкониятларидан кенг фойдаланилади.

Юртимиздаги 8 мингдан ортиқ маданий мерос объектларидан самарали фойдаланиш бўйича давлат дастури қабул қилинади.

2026 йилгача туризм соҳасида банд бўлган аҳоли сони 2 баробар оширилиб, 520 минг нафарга етказилади.

Туризм ва маданий мерос объектлари инфратузилмасини ривожлантиришга ҳар йили 1 триллион сўм маблағ ажратилади.

Еттинчидан, транспорт соҳасида Тошкент ва йирик шаҳарлар ўртасида кунлик қатновлар бўйича узоғи билан 6–7 соатда манзилга етиб бориш ва қайтиб келиш имкониятини яратамиз.

Темир йўлларни электрлаштириш   даражаси 40 фоиздан 60 фоизга оширилади. Тошкент – Урганч йўналиши бўйича тезюрар поездлар қатнови йўлга қўйилади. Юк ташиш харажатлари камида 30 фоизга камайтирилади, транзит ҳажми 15 миллион тоннага етказилади.

Саккизинчидан, хонадон, кўча, маҳалла, қишлоқ ва шаҳарларда йўл бўйлари ва дала четларига ҳар йили камида 200 миллион туп дарахтлар экиш, ҳудудларимиз иқлимига мос кўчатларни етиштириш, суғориш ҳамда парвариш қилиш тизими асосида “Яшил макон” умуммиллий лойиҳаси амалга оширилишига устувор аҳамият берамиз.

Қорақалпоғистон Республикаси ва вилоятлар марказларида “Янги Ўзбекистон боғи” намунаси асосида камида 50 гектар майдонда “яшил боғлар” барпо этилади. Шаҳарлар ва туман марказларида ҳар 50–100 минг аҳоли учун “яшил жамоат парклари” ташкил этилади.

Дарахтларни ноқонуний кесишга муддатсиз мораторий жорий қилиниб, парклар ва “яшил зоналар” ҳудудини бошқа мақсадлар учун ишлатиш қатъиян тақиқланади.

Тўққизинчидан, Орол денгизининг қуриган тубида қўшимча 500 минг гектар яшил майдонлар барпо этилиб, уларнинг умумий ҳажми 2,5 миллион гектарга ёки ҳудуднинг 78 фоизига етказиш вазифаси олдимизда турибди.

Оролбўйида халқаро “Яшил иқлим” ва “Глобал экологик жамғарма”ларининг биохилма-хиллик, иқлим ўзгариши ва тупроқ емирилишининг олдини олишга қаратилган дастурлари асосида 300 миллион долларлик лойиҳалар амалга оширилади.

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН – ХАЛҚЧИЛ ВА ИНСОНПАРВАР ДАВЛАТ

Мамлакатимиз тараққиётининг бугунги янги босқичида ихчам, профессионал, халқимиз талабларига жавоб берадиган, адолатли, юқори натижадорликка йўналтирилган давлат бошқаруви тизимини шакллантириш муҳим вазифамиз бўлади.

Биринчидан, маҳалла – жамоатчилик бошқаруви ва назоратининг том маънода таянч бўғинига айланиши учун барча шароитларни яратамиз.

Маҳалла тизимининг ҳуқуқ ва ваколатлари кенгайтирилиб, молиялаштириш манбалари ва тартиби такомиллаштирилади. Маҳаллада фуқаролар учун давлат ва ижтимоий хизматлардан фойдаланиш, давлат органларига маҳалладан туриб мурожаат қилиш имконияти яратилади.

Иккинчидан, туман, шаҳар ҳамда вилоят даражасида вакиллик ва ижро ҳокимияти тизимини қайта кўриб чиқиш зарур, деб ҳисоблаймиз.

Туман ва шаҳар халқ депутатлари Кенгашларида камида 2–3 нафар депутат доимий асосда ишлайдиган тартиб жорий этилади. Маҳалла муаммоларини доимий ўрганиб, бартараф этишда маҳаллий депутатларнинг фаол иштироки таъминланади.

Туман ва шаҳар ҳокими лавозимига номзод тегишли Кенгашда энг кўп депутатлик ўрнини эгаллаган партия гуруҳи томонидан илгари сурилиши амалиёти йўлга қўйилади.

Ҳокимликка номзод халқ депутати Кенгашида ҳудудни ривожлантириш бўйича ўз дастурини ҳимоя қилиб, лавозимга тасдиқланиши тартиби жорий этилади.

Ичимлик ва оқова суви, ички йўллар, бошқа инфратузилма объектларини қуриш, бандлик дастурини тасдиқлаш туман ва шаҳар халқ депутатлари Кенгашлари ваколатига ўтказилади.

Келгуси йилдан бошлаб эксперимент тариқасида 28 та туман ва шаҳарда ҳудудни ривожлантириш ва муаммоларни ҳал қилиш бўйича ҳокимликларнинг ваколат ва имкониятлари кенгайтирилади.

Ҳудудий ижро идораларининг ваколатлар реестри шакллантирилади, такрорланадиган 500 дан ортиқ функциялар мақбуллаштирилади.

2022 йилдан бошлаб боғча, мактаб, соғлиқни сақлаш объектларини қуриш ва таъмирлашга ажратиладиган маблағларни тақсимлаш ваколати вилоятларга берилади.

Учинчидан, барча бўғиндаги ижро идоралари раҳбарлари бир йиллик иш дастури ва амалга оширадиган лойиҳаларини жамоатчиликка очиқ эълон қилиб борадиган тизимни йўлга қўйиш учун зарур чораларни кўрамиз.

Давлат органлари штатларини оширишга чекловлар ўрнатилади. Рақамлаштириш ва қатор функцияларни хусусий секторга бериш ҳисобидан амалдаги штатлар қисқартириб борилади.

Вазирлик, идора ва хўжалик бирлашмалари ҳамда маҳаллий ижро ҳокимияти органлари фаолияти танқидий қайта кўриб чиқилади.

Тўртинчидан, кадрлар давлат хизматига танлов асосида қабул қилиниши, узлуксиз малака ошириш, самарадорликни баҳолаш ва лавозим бўйича ўсишнинг аниқ мезонлари белгиланиши учун имкониятларимизни тўлиқ сафарбар этамиз.

Иш вақти ва меҳнат меъёрлари бўйича талаблар қайта кўриб чиқилади.

Бешинчидан, ижтимоий соҳа объектларини қуриш, “Обод қишлоқ”, “Обод маҳалла”, ҳудудий инфратузилма дастурлари доирасидаги лойиҳалар очиқ эълон қилиниб, кенг жамоатчилик фикри асосида ишлаб чиқиладиган тизим яратамиз.

Субсидия, грант ва ижтимоий буюртмалар ажратиш орқали нодавлат нотижорат ташкилотларини қўллаб-қувватлаш ҳажмини 2 баробар оширамиз.

Оммавий ахборот воситаларини ҳар томонлама қўллаб-қувватлаш, журналистларнинг эркин фаолият юритиши учун имкониятларни кенгайтирамиз.

Олтинчидан, халқ қабулхоналарининг ҳуқуқий мақоми оширилади.

“Халқчил давлат” миллий дастури қабул қилинади.

Ҳуқуқ ижодкорлиги ва ҳуқуқни қўллаш фаолиятини ўрганиш асосида “Ўзбекистон Республикаси қонунчилигини ривожлантириш концепцияси” ишлаб чиқилади.

АДОЛАТ ВА ҚОНУН УСТУВОРЛИГИ – ХАЛҚПАРВАР ДАВЛАТ ПОЙДЕВОРИ

Одил судлов, инсон қадр-қиммати ва ҳуқуқлари олий қадрият сифатида суд-ҳуқуқ соҳасидаги ислоҳотларимизнинг асосий мазмуни бўлади.

Биринчидан, мансабдор шахсларнинг қарорлари устидан берилган шикоятларни кўриб чиқиш тизимини такомиллаштириш доирасида маъмурий судларнинг ваколатларини кенгайтиришга алоҳида урғу берилади. Уларга давлат органлари томонидан етказилган зарарни қоплаш ва бошқа ҳуқуқий оқибатларга оид масалаларни ҳал қилиш ваколатлари берилади.

Қарор ноқонуний эмаслигини маъмурий судда исботлаш мажбурияти уни қабул қилган мансабдор шахснинг ўзига юклатилиб, улар маъмурий суд қарорини бажармаган тақдирда “ошиб борадиган” жарима ва бошқа ҳуқуқий чораларни қўллаш тартиби киритилади.

Иккинчидан, фуқаро ва тадбиркорларнинг овора бўлишига чек қўйиш мақсадида, иш фуқаролик, иқтисодий ёки маъмурий судга тааллуқли бўлишидан қатъи назар, ариза “ягона дарча” асосида қабул қилиниб, ваколатли суд томонидан ҳал этилиши учун зарур имкониятларни яратамиз.

Учинчидан, прокуратура фаолиятини фуқароларнинг қадр-қиммати, ҳуқуқ ва эркинликларини самарали ҳимоя қилишга йўналтиришни устувор аҳамиятга эга вазифа сифатида қараймиз.

“Қонун – устувор, жазо – муқаррар” тамойили прокуратура органлари фаолиятининг бош мезони бўлади. Бунинг учун мамлакатимизда қонунийликни қатъий таъминлайдиган, очиқ ва адолатли прокуратура тизимининг янги ҳуқуқий асослари яратилади.

Тўртинчидан, ички ишлар органларини халққа ва ҳар бир оилага янада яқинлаштириш, бу тизимни чин маънода халқчил тузилмага айлантириш борасида бошланган ислоҳотларни изчил давом эттирамиз.

Ички ишлар органлари фаолиятини баҳолашда аҳоли муаммоларини ҳал этиш ва фуқаролар мурожаатлари билан ишлаш самарадорлиги асосий мезон этиб белгиланади. Ички ишлар вазирлиги тизимининг барча бўғинларида Жамоатчилик кенгашлари тузилади.

Тизимда ходимларнинг ўз хизмат бурчига нисбатан масъулият ҳиссини ошириш мақсадида “Касбий маданият кодекси” қабул қилиниб, соҳани маънавий пок, ўз бурчига содиқ, халқпарвар ва масъулиятли ходимлар билан тўлдириб боришга алоҳида эътибор қаратилади.

Бешинчидан, либераллаштириш сиёсатининг мантиқий давоми сифатида ўз аҳамиятини йўқотган 10 га яқин қилмишларни жиноят тоифасидан чиқариш ва жазони енгиллаштирадиган ҳолатлар сонини амалдаги 9 тадан 15 тагача кўпайтириш чоралари кўрилади.

Гумон билан ушлаб турилган шахсларни ҳисобга олишнинг ягона электрон реестри яратилиб, маълумотлар реестрга киритилмаган ҳолларда ушлаб туриш ноқонуний деб топилиши бўйича тартиб жорий этилади.

Олтинчидан, коррупцияга қарши курашишда давлат ва жамиятнинг барча куч ва воситаларини сафарбар этамиз.

Давлат хизматчиларининг даромадлари ва мол-мулки ҳақидаги маълумотларни декларация қилиш тизими босқичма-босқич жорий этилади.

Коррупцияга йўл қўйган шахсларнинг очиқ реестри юритилиб, уларнинг давлат хизматига кириши, масъул лавозимларга номзоди кўрсатилиши чекланади.

Давлат харидлари, давлат мулкини сотиш жараёнлари тўлиқ очиқ тарзда ташкил этилади ва бунга кенг жамоатчилик жалб қилинади.

Еттинчидан, давлат ҳисобидан ижтимоий ҳимояга муҳтож фуқароларга бепул юридик ёрдам нафақат жиноят ишлари бўйича, балки фуқаролик ва маъмурий ишлар бўйича ҳам кўрсатиладиган тизимни жорий этамиз.

Адвокатура соҳасига ёш кадрларни жалб этиш мақсадида юридик стаж ҳақидаги талаб бекор қилинади.

ХАВФСИЗЛИК ВА ОЧИҚ, ПРАГМАТИК ФАОЛ ТАШҚИ СИЁСАТ БОРАСИДАГИ УСТУВОР ВАЗИФАЛАР

Дунёдаги ҳозирги мураккаб вазият, қўшни минтақалардаги зиддият ва қуролли низолар Ўзбекистон Респуб­ликасининг хавфсизлиги ва тинчлигини таъминлашга алоҳида эътибор қаратишни тақозо этмоқда.

Бугун Қуролли Кучларимиз ҳар қандай ташқи хавф-хатарларга, турли тажовуз ва таҳдидларга қатъий зарба беришга қодир бўлган яхлит ва ишончли кучга айланмоқда.

Мамлакатимиз мудофаа салоҳияти ва ҳарбий қудратини янада мустаҳкамлаш, чуқур ўйланган ва ўзаро манфаатли ташқи сиёсат юритиш бўйича аниқ ва манзилли ишларни давом эттирамиз.

Биринчидан, Қуролли Кучларнинг жанговар шайлиги, имкониятлари ва қобилиятини кучайтиришга қаратилган дастурларни ишлаб чиқиб, амалга ошириш чораларини кўрамиз.

Мамлакатимизнинг ҳаво ҳужумидан ҳимоя тизими давр талабларидан келиб чиқиб, янада кучайтирилади.

Чегараларимиз хавфсизлиги замонавий коммуникация воситалари ва техник иншоотларни кенг қўллаш орқали янада мустаҳкамланади.

Ҳарбий хизматчилар ва уларнинг оила аъзоларини ижтимоий ҳимоя қилиш ҳар томонлама кучайтирилади.

Иккинчидан, тизимли ва пухта ўйланган, прагматик ташқи сиёсий ва иқтисодий дипломатияни фаол давом эттирамиз.

Ўзбекистоннинг Марказий Осиё бўйича минтақавий ҳамкорлик стратегияси ишлаб чиқилиб, унда қуйидаги масалаларга алоҳида урғу берилади:

ўзаро савдо айланмаси ҳажмини камида 2 баробар ошириш;

саноатда қўшимча қиймат яратиш бўйича яхлит занжирларни ва кооперацияни мустаҳкамлаш;

транспорт соҳасида ташқи савдо учун “яшил коридорлар” ҳамда транзит имкониятларини кенгайтириш;

халқ дипломатияси тамойилини, жумладан, илм-фан, таълим, соғлиқни сақлаш, маданият, спорт ва туризм соҳаларидаги алоқаларни кучайтириш.

Россия, Хитой ва АҚШ, шунингдек, Туркия, Ҳиндистон, Покистон, Германия, Франция, Буюк Британия, Жанубий Корея, Япония, Бирлашган Араб Амирликлари каби анъанавий ҳамкорларимиз билан муносабатларни янада ривожлантириш, ташқи алоқаларимиз географиясини кенгайтиришга устувор аҳамият қаратилади.

Янги   бозорларни   ўзлаштириш,   инвестиция ва инновацияларни кенг жалб қилиш, сайёҳлар оқимини кўпайтириш ва энг муҳими, Ўзбекистон имижини фаол тарғиб этиш дипломатик ваколатхоналарнинг асосий вазифасига айланади.

Бирлашган Миллатлар Ташкилоти органлари ва инс­титутлари, глобал ва минтақавий иқтисодий, молиявий ва гуманитар ташкилотлардаги фаолиятимиз кучайтирилади.

Жаҳон савдо ташкилотига аъзо бўлиш ва Евроосиё иқтисодий иттифоқи билан интеграция жараёнларини чуқурлаштириш бўйича аниқ амалий қадамлар қўйилади.

Учинчидан, қўшни Афғонистон заминида тинчлик ва осойишталикни таъминлашга, жафокаш афғон халқига қўлимиздан келган барча ёрдамни аямаймиз. “Термиз – Мозори Шариф – Кобул – Пешовар” темир йўлини қуриш ҳамда энергетика, савдо ва саноат соҳаларидаги стратегик ва муҳим лойиҳалар ҳамкорликда амалга оширилади.

Тўртинчидан, “Ватандошлар” жамоат фонди орқали хорижий давлатлардаги юртдошларимиз билан доимий ва самарали алоқалар ўрнатамиз.

Асосий вазифаси хорижий мамлакатларда ўзбек тили, маданияти ва миллий анъаналаримизни кенг оммалаштириш, гуманитар алоқаларни мустаҳкамлашдан иборат бўлган Алишер Навоий халқаро институтини ташкил этамиз.

МАДАНИЙ-МАЪНАВИЙ
ТАРАҚҚИЁТ САРИ

Янги Ўзбекистонни юксак маданият ва маънавиятга эга бўлган, эркин ва бахтли инсонлар яшайдиган мамлакатга айлантириш учун барча куч ва имкониятларни сафарбар этамиз.

Биринчидан, маънавий-ахлоқий қадриятларимизни давр талабларига мос равишда бойитиш ва ривожлантириш, шу орқали жамиятнинг маданий-маърифий юксалишига эришишга қаратилган “Янги Ўзбекистон – маърифатли жамият” концепцияси ва уни амалга ошириш миллий дастурини ишлаб чиқиш чораларини кўрамиз.

Иккинчидан, аҳоли, айниқса, ёшларнинг интеллектуал салоҳияти ва дунёқарашини юксалтириш, ватанпарварлик, халққа муҳаббат ва садоқат туйғуси билан яшайдиган баркамол авлодни тарбиялаш бўйича чора-тадбирлар самарадорлигини кучайтириш бўйича ишларни давом эттирамиз.

Учинчидан, илм-фан, маданият ва санъат, адабиёт ва бадиий ижод соҳаларининг мамлакатимиз тараққиётидаги ўрни ва таъсирини янада оширишга қаратилган дастурларни қабул қилишга алоҳида эътибор қаратамиз.

Кекса авлод вакилларига – ижодкор зиёлиларга доимий эътибор қаратиш, уларни моддий ва маънавий жиҳатдан қўллаб-қувватлаш, меҳнат ва яшаш шароитларини яхшилашга қаратилган ишлар ушбу соҳадаги сиёсатимизнинг муҳим йўналишлари сифатида янада кучайтирилади.

Маданият ва спорт муассасалари, театр ва музейларнинг моддий-техник базасини янада яхшилаш бўйича комплекс чора-тадбирлар амалга оширилади.

Ҳудудларимизнинг маданий юксалиши, халқ ҳунармандчилигини равнақ топтиришга қаратилган самарали ва манзилли ишлар тизимли асосда олиб борилади.

Тўртинчидан, мамлакатимизда диний бағрикенглик ва миллатлараро тотувликни таъминлаш, фуқароларимизни турли мафкуравий таҳдидлардан, зарарли оқим ва ғоялардан ҳимоя қилиш масалалари бундан буён ҳам устувор тарзда диққатимиз марказида бўлади.

Бой диний ва маънавий меросимизни чуқур ўрганиш ва кенг тарғиб этиш мақсадида Ўзбекистон халқаро ислом академияси, Ислом цивилизацияси халқаро маркази, Имом Бухорий, Имом Термизий каби илмий-маърифий марказлар имкониятлари кенг ишга солинади.

Юртимизда яшаётган барча миллат ва элат вакиллари ўртасида ўзаро ҳурмат ва ҳамжиҳатлик муҳитини мустаҳкамлаш, турли диний конфессиялар учун зарур шароитлар яратишга қаратилган сиёсатимиз изчил давом эттирилади.

 Азиз ва муҳтарам ватандошларим!

Биз сайловолди дастуримизда белгиланган устувор йўналишлардан келиб чиқиб ишлаб чиқилган Янги Ўзбекистон стратегияси, ҳеч шубҳасиз, Сиз томонинг­издан, жамоатчилигимиз, халқимиз томонидан билдириладиган фикрлар, таклиф ва ташаббус­лар асосида янада бойитилади. Шу тариқа Стратегияни ҳар томонлама қайта кўриб чиқиб, барчамиз биргаликда амалга оширамиз!

Азизларим, барчангизни Янги Ўзбекистон учун,
Янги Ўзбекистон стратегияси учун овоз беришга чақираман.

Ишончим комил, Сизларнинг таклиф ва ташаббусларингиз, қўллаб-қувватлашингиз, сайловолди учрашувларида ва сайлов кунидаги фаол иштирокингиз ҳамда қатъий фуқаролик позициянгиздан ушбу Стратегия беқиёс куч-қудрат олиб, бутун халқимизни Янги
Ўзбекистон ғояси атрофида бирлаштирадиган умуммиллий дастур ва ҳаракатга айланади.

Ҳеч қачон унутманг, сайлаш ва танлаш ҳуқуқи – Сизнинг қўлингизда, келажак учун масъулият – барчамизнинг зиммамизда!

Ана шундай буюк ҳиссиёт, ишонч-эътиқод билан ҳаракат қилсак, биздан халқимиз ҳам, келажак авлодлар ҳам албатта рози бўлади.

САЙЛОВОЛДИ ДАСТУРНИ PDF ФОРМАТДА ЮКЛАБ ОЛИШ 

***

YANGI O’ZBEKISTON – INSON QADRI USTUVOR BO’LGAN JAMIYAT VA XALQPARVAR DAVLATDIR

Muhtaram vatandoshlar!

Jonajon Vatanimiz – O’zbekistonimiz buyuk o‘zgarishlar arafasida turibdi. Dunyo miqyosida global tinchlik va barqarorlikka, insoniyat tomonidan necha ming yillar davomida yaratilgan qadriyat va an’analarga qarshi tahdid va xatarlar kuchayib, turli davlatlar o‘rtasida raqobat tobora shafqatsiz tus olayotgan, mamlakatimiz o‘z taraqqiyotining sifat jihatidan mutlaqo yangi bosqichiga qadam qo‘yayotgan hozirgi g‘oyat murakkab va mas’uliyatli davrda o‘z oldimizga aniq strategik maqsadlar qo‘yib, istiqbol rejalarini belgilab olish har qachongidan ham dolzarb ahamiyat kasb etmoqda.

Biz shu maqsadda Yangi O’zbekiston strategiya­sini ishlab chiqdik. Shu yil 24 oktyabrda bo‘lib o‘tadigan O’zbekiston Respublikasi Prezidenti saylovi ana shu Strategiyani xalqimiz muhokamasidan o‘tkazish, yangi fikr va g‘oyalar bilan boyitish va muvaffaqiyatli amalga oshirish uchun eng katta imkoniyat, deb bilamiz.

Hech shubhasiz, mamlakatimizni 2017–2021 yillarda rivojlantirishning 5 ta ustuvor yo‘nalishi bo‘yicha Harakatlar strategiyasi doirasida o‘tgan besh yilda yaratilgan, davlatimizning inson uchun, xalq uchun ochilishi, aholi bilan bevosita muloqot qilish, uning muammolarini ijobiy hal etishga qaratilgan mutlaqo yangi siyosiy-ijtimoiy tizim biz uchun bu yo‘lda mustahkam zamin bo‘lib xizmat qiladi.

Biz bu jarayonda quyidagi ichki va tashqi omillarni hisobga olish albatta shart va zarur, deb hisoblaymiz:

birinchidan, 2026 yilga borib mamlakatimiz aholisi soni 38 milliondan oshishi kutilmoqda;

ikkinchidan, aholimizning qariyb 55 foizini yoshlar tashkil etmoqda va har yili mehnat bozoriga kamida 600 ming yoshlar kirib kelmoqda;

uchinchidan, dunyo miqyosida iqtisodiyotning tarkibi keskin o‘zgarib, raqamli va biotexnologiya­lar, sun’iy intellekt kabi sohalar shiddat bilan hayo­timizdan o‘rin egallamoqda, iqtisodiyot rivo­jini uskunalar emas, balki zamonaviy bilim va innovatsiyalar belgilamoqda;

to‘rtinchidan, keskin iqlim o‘zgarishlari yuz berib, suv resurslari kamayib bormoqda, bu esa ­dunyo miqyosida qishloq xo‘jaligi, oziq-ovqat xavfsizligi, aholi salomatligi va daromadlariga jiddiy xavf solmoqda;

beshinchidan, xalqaro maydondagi va mintaqamizdagi ziddiyatlar, radikalizm,   ekstremizm va terrorizm kabi xavf-xatarlar ko‘lami kengayib bormoqda.

Ana shunday keskin vaziyatda el-yurtimiz bizdan yangi reja va dasturlarni amalga oshirishni kutayotganini o‘zimizga yaxshi tasavvur etamiz. Shuning uchun xalqimizning ishonchi va orzu-niyatlari, ezgu umidlarini ro‘yobga chiqarish maqsadida: yurtimizda tinch­lik va barqarorlikni saqlash; fuqarolar va millatlar o‘rtasida do‘stlik va hamjihatlik muhitini mustahkamlash; xalqimizning ma’naviy dunyosini yanada yuksaltirish;

O’zbekistonda yashayotgan, millati, tili va dinidan qat’i nazar, har bir vatandoshimizning huquq va erkinliklari, qonuniy manfaatlarini himoya etish, kafolatli daromad manbai, tibbiy xizmatlar va uy-joy, sifatli ta’lim bilan ta’minlash;

kambag‘allikni qisqartirish va ehtiyojmand aholini ijtimoiy muhofaza qilish;

mamlakatimizning xalqaro maydondagi obro‘-e’tibori va nufuzini oshirish biz uchun eng muhim va ustuvor vazifa bo‘lib qoladi.

El-yurtimizning tub manfaatlarini ifoda etadigan ana shunday vazifalarni samarali hal etish uchun biz Yangi O’zbekiston strategiyasini ishlab chiqdik va uni butun xalqimiz bilan birgalikda amalga oshiramiz.

ILM VA INNOVASIYALARGA
ASOSLANGAN YANGI
IQTISODIYOTNI BARPO ETISH

Kelgusi besh yilda aholi jon boshiga yalpi ichki mahsulotni 1,6 barobar oshirish vazifasi oldimizda turibdi. 2030 yilga borib aholi jon boshiga to‘g‘ri keladigan daromad 4 ming dollardan oshiriladi va “daromadi o‘rtachadan yuqori bo‘lgan davlatlar” qatoriga kirishga puxta zamin yaratiladi.

Birinchidan, kelgusi besh yilda sanoat mahsulotlari hajmini 1,4 barobar va mehnat unumdorligini kamida 2 marta oshirish uchun sharoit yaratamiz. “Drayver” sohalarda “xomashyodan – tayyor mahsulotgacha” degan tamoyil asosida sanoat klasterlari tizimi rivojlantiriladi. Jumladan, mis sanoati klasterini tashkil etish orqali kelgusi besh yilda mis va boshqa mahsulotlar ishlab chiqarish hajmi 2 marta ko‘payadi hamda 8 milliard dollarlik mahsulot ishlab chiqarishga asos yaratiladi.

Navoiy, Olmaliq va Bekobod metallurgiya korxonalarida qator yirik loyihalar amalga oshiriladi va qo‘shimcha 10 milliard dollarlik mahsulotlar ishlab chiqarish ta’minlanadi.

Tabiiy   gazni    qayta    ishlash    darajasini 8 foizdan 20 foizga yetkazish orqali kimyo sanoatida 2 milliard dollarlik mahsulot ishlab chiqariladi.

Qoraqalpog‘iston Respublikasi, Buxoro, Qashqadaryo, Farg‘ona va Toshkent viloyatlarida 5 ta kimyo texnologiyasi klasterlari tashkil etiladi va ularda qariyb 7 milliard dollarlik 40 dan ziyod istiqbolli loyihalar amalga oshiriladi.

Ilm-fanni rivojlantirish asosida sanoat tarmoqlariga eng zamonaviy texnologiyalarni keng joriy etish dasturlari ishlab chiqiladi va amalga oshiriladi.

Toshkentdagi Ulug‘bek shaharchasida kimyo sohasida ilmiy va ta’lim klasteri tashkil etiladi.

Geologiya-qidiruv ishlari hajmi keskin oshiriladi, yerosti boyliklaridan foydalanganlik uchun soliq stavkalari pasaytirilib, sohaga xususiy investorlar va ilg‘or xorijiy kompaniyalar keng jalb qilinadi.

Ikkinchidan, raqamli iqtisodiyot asosiy “drayver” sohaga aylantirilib, uning hajmini kamida 2,5 barobar oshirishga qaratilgan ishlarni olib boramiz.

Dasturiy   mahsulotlar    industriyasi    hajmi 5 marta, ularning eksporti esa 10 marta oshirilib, 500 million dollarga yetkaziladi.

Har bir xonadon va ijtimoiy muassasa maqbul narxlarda yuqori tezlikdagi Internetga ulanadi, magistral avtomobil yo‘llari 100 foiz mobil aloqa va Internet bilan qamrab olinadi. Xalqaro magistral Internet tezligi –
5 barobar, tumanlar­aro tarmoqlar tezligi –
8 barobar oshiriladi.

2022 yil yakuniga qadar “Fuqarolar emas, hujjatlar harakatlanadi” tamoyili asosida barcha davlat organlarida ish yuritish va aholi bilan hujjat almashish to‘liq elektron shaklga o‘tkaziladi.

Elektron shakldagi davlat xizmatlarining ulushi 100 foizga yetkaziladi. Jumladan, 700 dan ortiq davlat xizmatlaridan 100 tasi xususiy sektorga o‘tkaziladi.

Uchinchidan, iqtisodiyotda yuqori o‘sish sur’atlarini saqlab qolish uchun makroiqtisodiy barqarorlikni ta’minlash e’tiborimiz markazida bo‘ladi.

2023   yil    oxirigacha    inflyatsiya    darajasi 5 foizga tushiriladi. Davlat budjeti taqchilligi yalpi ichki mahsulotga nisbatan 2,5 foizdan oshmasligi ta’minlanadi.

2022 yildan boshlab har bir tuman budjetining kamida 5 foizi yoki 1,5–2 trillion so‘m mablag‘ “Fuqarolar budjeti” dasturi doirasida aholining takliflari asosida eng dolzarb muammolarni yechishga sarflanadi.

Mamlakatimizga yangidan jalb qilinadigan yillik tashqi qarz miqdori 5 milliard dollardan oshmasligi ta’minlanadi.

Yurtimizga kapital olib kirish bo‘yicha mavjud cheklovlar qayta ko‘rib chiqilib, barcha uchun qulay sharoitlar yaratiladi va fond bozori hajmi 7 milliard dollarga yetkaziladi.

To‘rtinchidan, xorijiy va mahalliy investitsiya­larni jalb etish Strategiyasi qabul qilinib, kelgusi besh yilda 120 milliard dollar, jumladan, kamida 70 milliard dollar xorijiy investitsiyalar jalb etish choralari ko‘riladi.

Davlat-xususiy sheriklik asosida transport, yo‘l qurilishi, suv xo‘jaligi va boshqa sohalarga 14 milliard dollar investitsiya jalb etiladi.

Kelgusi yildan boshlab asosiy vositalarni amortizatsiya qilishga soliq imtiyozlarini kengaytirish orqali har yili qariyb 2 trillion so‘m mablag‘ tadbirkorlar ixtiyorida qoldiriladi.

Hududlarda sanoat va infratuzilmani rivoj­lantirish uchun O’zbekiston taraqqiyot banki tashkil etiladi.

Beshinchidan, mamlakatimizning eksport salohiyatini 1,7 barobar oshirish va 2026 yilda 30 milliard dollarga yetkazish rejalashtirilmoqda. Eksport tarkibida tayyor mahsulotlar hajmi
2,5 barobar ko‘paytiriladi. Yevropa davlatlariga GSP+ tizimi doirasida 2 mingdan ziyod turdagi tayyor mahsulot eksport qilinishi yo‘lga qo‘yiladi.

“Yangi O’zbekiston – raqobatbardosh mahsulotlar yurti” g‘oyasi asosida 200 ta eksportchi ochiq tanlov asosida saralanib, ular yetakchi eksportyorlarga aylantiriladi va har tomonlama qo‘llab-quvvatlanadi.

Oltinchidan, xususiy sektorning yalpi ichki mahsulotdagi ulushini 80 foizga, eksport bo‘yicha esa 60 foizga yetkazish yuzasidan aniq chora-tadbirlarni ko‘ramiz.

Mashinasozlik, kimyo, neft-gaz, energetika, kon-metallurgiya, transport kabi tarmoqlardagi 23 ta yirik korxona xalqaro kredit reytinglarini olish orqali ichki va tashqi moliyaviy bozorlarga mustaqil chiqib, investitsiya loyihalari uchun o‘zi mab­lag‘ jalb qiladigan bo‘ladi.

Energiya resurslari va tabiiy gaz bozorlari erkinlashtirilib, sohaga xususiy investitsiyalar keng jalb qilinadi hamda ehtiyojmand aholini himoya qilish uchun ijtimoiy iste’mol normalari kiritiladi. 2026 yilgacha elektr energiyasini ishlab chiqarish hajmi yiliga qo‘shimcha 30 milliard kilovatt soatga oshirilib, jami 100 milliard kilovatt soatga yetkaziladi.

Bank tizimini transformatsiya qilish orqali xususiy banklarning ulushi jami bank aktivlarining 60 foiziga yetkaziladi.

Yettinchidan, “yashil iqtisodiyot” texnologiyalari barcha sohalarga faol joriy etilib, iqtisodiyotning energiya samaradorligini 20 foizga oshirish, havoga chiqariladigan zararli gazlar haj­mini 10 foizga qisqartirish ustuvor vazifamiz bo‘ladi.

Buning uchun quvvati 5 ming megavattdan ortiq bo‘lgan shamol, quyosh va gidro-elektrostansiyalar ishga tushirilib, yiliga qariyb 3 milliard kub metr tabiiy gaz tejaladi. Shuningdek, elektromobillar ishlab chiqarish va ulardan foydalanishni rag‘batlantirish bo‘yicha alohida dastur qabul qilinadi. 2022 yilda Toshkent shahrida jamoat transporti yo‘nalishlarida 320 ta elektrobus qatnovi yo‘lga qo‘yiladi.

“Yashil iqtisodiyot”ni rivojlantirish maxsus jamg‘armasi tashkil etiladi.

Sakkizinchidan, yirik korxonalarda kasbiy ta’lim markazlarini tashkil etish, qurilish materiallari, farmatsevtika, to‘qimachilik, neft-­kimyo, elektrotexnika kabi yetakchi sohalarda xo‘jalik birlashmalari va loyiha institutlari bilan birgalikda malakali mutaxassislar tayyorlash tizimini yo‘lga qo‘yish choralarini ko‘ramiz.

FAOL TADBIRKORLIK VA
MANZILLI  MOLIYAVIY
KO’MAK – KAMBAG’ALLIKNI  
QISQARTIRISHNING
MUHIM OMILI

Mamlakatimizda 2026 yil yakuniga qadar kambag‘allikni kamida 2 barobar qisqartirish eng muhim vazifalarimizdan biri bo‘ladi.

Birinchidan, tadbirkorlikni yanada qo‘llab-quvvatlashga alohida e’tibor qaratamiz.

Tadbirkorlar bilan o‘tkazilgan ochiq muloqot doirasida shakllantirilgan 7 ta yo‘nalish bo‘yicha 60 ga yaqin yangi tashabbus va takliflarni nazarda tutuvchi dastur amalga oshiriladi.

2022 yildan boshlab korxonalarning mol-mulk solig‘i stavkasi 2 foizdan 1,5 foizga kamaytirilib, tadbirkorlar ixtiyorida 500 milliard so‘m mab­lag‘ qoldiriladi.

2023 yildan boshlab qo‘shilgan qiymat solig‘i stavkasi 15 foizdan 12 foizga tushiriladi, yuridik shaxslarning mol-mulk va yer soliqlari birlashtirilib, yagona ko‘chmas mulk solig‘i joriy qilinadi.

Bank, moliya, telekommunikatsiya kabi tadbirkorlik yo‘nalishlarida foyda   solig‘i   stavkasi 20 foizdan 15 foizga tushiriladi va barcha tadbirkorlik sub’ektlari uchun bir xil bo‘ladi.

Yo‘l qurilishi, issiqlik ta’minoti, obodonlashtirish xizmatlari singari 25 ta faoliyat turi bo‘yicha monopoliya tugatilib, ushbu sohalarda tadbirkorlar uchun keng yo‘l ochiladi.

Tuman va shaharlardagi tadbirkorlikka ko‘mak­lashadigan mavjud tuzilmalar negizida Tadbirkorlar kengashi tashkil etiladi.

Ikkinchidan, har bir fuqaroga davlat hisobidan aniq kasb-hunarga o‘qish imkoniyatini yaratamiz. Kasbga o‘qitish ko‘lami        2 barobar oshirilib, jami 1 million nafar ishsiz fuqaro kasb-hunarlarga o‘qitiladi va bu jarayonda nodavlat ta’lim muassasalarining ishtiroki 30 foizga yetkaziladi.

Kasbiy ta’lim bilan tizimli ravishda shug‘ullanish masalalari to‘liq ravishda Bandlik va mehnat munosabatlari vazirligi ixtiyoriga o‘tkaziladi.

Norasmiy sektorda ishlayotgan 2,5 million nafar fuqaroning bandligini legallashtirishga yordam berish orqali ularning ijtimoiy kafolat va imtiyozlardan to‘liq foydalanishiga imkoniyat yaratiladi.

Hududlarda servis sohalari ko‘lamini kengaytirish orqali xizmat ko‘rsatish hajmi 3 barobar oshiriladi va buning evaziga 3,5 millionta yangi ish o‘rni yaratiladi.

Uchinchidan, jamiyatda ayollarning mavqeini oshirishga qaratilgan siyosatni izchil davom ettiramiz.

Xotin-qizlarni o‘qitish, kasb-hunar va tadbirkorlikka o‘rgatish va ularning ishlashi uchun sharoit yaratish orqali ayollar orasidagi ishsizlik darajasi 2 marta kamaytiriladi.

700 mingdan ziyod ishsiz xotin-qizlar davlat hisobidan kasb-hunarga o‘qitiladi.

Ehtiyojmand oilalarning qizlari uchun oliy ta’lim grantlari har yili oshirib boriladi va 2026 yilga qadar 6 mingtaga yetkaziladi.

Kelgusi uch yilda uy-joyga muhtoj 10 mingdan ziyod xotin-qizlarga imtiyozli shartlar asosida uy-joylar ajratiladi.

To‘rtinchidan, ehtiyojmand aholi qatlamlarini ijtimoiy qo‘llab-quvvatlash borasidagi ishlarni yangi bosqichga ko‘tarish ustida jiddiy ish olib boramiz.

Ehtiyojmand aholini ijtimoiy nafaqa va moddiy yordam bilan ta’minlash darajasi 60 foizdan 100 foizga yetkazilib, ularning barchasi davlat tomonidan kafolatlangan bepul tibbiy yordam bilan ta’minlanadi.

Bazaviy pensiya hajmini hisoblashda ish haqining chegaraviy miqdori 10 barobardan 12 barobargacha ko‘paytiriladi.

Uy-joyga muhtoj fuqarolarga turar joylarni ijtimoiy ijaraga berish tizimi joriy etiladi.

Nogironligi bo‘lgan shaxslarning bandligini 3 barobar oshirishni ko‘zda tutuvchi Milliy dastur ishlab chiqilib, amalga oshiriladi.

QISHLOQ XO’JALIGIDA
SAMARADORLIKNI OSHIRISH –
ISLOHOTLARIMIZ TALABI

Qishloq xo‘jaligini ilmiy asosda intensiv rivojlantirish orqali dehqon va fermerlar daromadlarini kamida 2 barobar oshirishga, qishloq xo‘jaligining yillik o‘sish sur’atlarini kamida 5 foizga yetkazishga alohida e’tibor qaratamiz.

Birinchidan, qishloq xo‘jaligida davlat aralashuviga to‘liq barham berilib, mahsulot ishlab chiqarishni sanoat bosqichiga olib chiqish uchun zarur chora-tadbirlar ko‘riladi.

Qishloq tumanlari aniq mahsulotlar yetishtirishga ixtisoslashtirilib, davlat tomonidan dehqonlarni qo‘llab-quvvatlash uchun subsidiyalar ajratiladi.

Agrar tarmoqdagi klaster korxonalari va fermer xo‘jaliklari faoliyatini barqaror, qulay shart va muddatlarda moliyalashtirish va sug‘urtalashning mutlaqo yangi mexanizmlari joriy etiladi.

Davlat idoralari tomonidan narx belgilash hamda qishloq xo‘jaligi mahsulotlarini majburiy sotib olish tizimi to‘liq bekor qilinib, erkin bozor munosabatlari joriy qilinadi.

200 ming gektar paxta va g‘alla maydonlari qisqartirilib, ularni aholiga ochiq tanlov asosida

10 sotixdan 1 gektargacha uzoq muddatli ijaraga berish tizimi yo‘lga qo‘yiladi.

Ikkinchidan, eksportbop mahsulotlar yetishtirish hamda meva-sabzavotchilikni rivojlantirish maqsadida yangi o‘zlashtiriladigan 400 ming gektar yer maydonlarini agroxo‘jaliklarga ochiq tanlov asosida ajratish amaliyoti yo‘lga qo‘yiladi.

Intensiv bog‘lar 3 marta   va   issiqxonalar
2   marta   ko‘paytirilib,   eksport   salohiyatini yana 1 milliard dollarga oshirish imkoniyati yaratiladi.

Tuproq unumdorligini oshirish va muhofaza qilish bo‘yicha alohida qonun ishlab chiqiladi.

Uchinchidan, ilm-fan va innovatsiyaga asoslangan agroxizmatlar ko‘rsatish tizimini takomillashtirish bo‘yicha chora-tadbirlar ko‘ramiz.

Hududlarda agrosanoat korxonalarini xomashyo bilan ta’minlash va ishlab chiqarish   hajmini 1,5 barobar oshirish bo‘yicha alohida dastur qabul qilinadi.

Yurtimizda agrologistika markazlari va zamonaviy laboratoriyalar soni ko‘paytiriladi.

Urug‘chilik, ko‘chat yetishtirish va chorva mollari zotlarini yaxshilash bo‘yicha milliy dastur amalga oshiriladi.

Yuqori hosil beradigan g‘o‘za va g‘alla navlarini chetdan olib kelish va erkin joylashtirishga bosqichma-bosqich ruxsat etiladi.

Nufuzli   xalqaro    ilmiy    markazlar    va oliy ta’lim muassasalari bilan birgalikda Xalqaro qish­loq xo‘jaligi universiteti tashkil etiladi.

To‘rtinchidan, chorva   uchun   ozuqabop   ekinlar maydonini ikki barobardan ziyod oshirib, 340 ming gektardan 700 ming gektarga yetkazamiz.

11 million gektar yaylovlarni qayta tiklab, hosildorligini oshirish choralari ko‘riladi.

Go‘sht, sut, tuxum va baliq yetishtirish hajmi 1,5–2 marta ko‘paytiriladi.

Beshinchidan, suv resurslarini boshqarish tizimi tubdan isloh qilinadi va yiliga kamida 7 milliard kub metr suvni iqtisod qilish bo‘yicha alohida davlat dasturi amalga oshiriladi. Ushbu maqsadlar uchun kelgusi besh yilda 2 milliard dollar mablag‘ yo‘naltiriladi.

SIFATLI TA’LIM – INSON
KAPITALINI RIVOJLANTIRISHNING HAL QILUVCHI OMILI

Uzluksiz ta’lim tizimi uchun milliy o‘quv das­turini joriy etish, ta’lim sifatini oshirish va raqobatbardosh kadrlar tayyorlash masalalariga alohida e’tibor qaratamiz.

Birinchidan, maktabgacha ta’limdagi qamrov darajasi 80 foizga yetkazilib, 7 mingdan ziyod yangi maktabgacha ta’lim muassasalari tashkil etish biz uchun dolzarb vazifa hisoblanadi.

2024 yil yakuniga qadar 6 yoshli bolalar maktabgacha tayyorlov tizimi bilan to‘liq qamrab olinadi. Maktabgacha ta’lim   tizimi   xodimlarining oylik maoshlari bosqichma-bosqich oshirib boriladi. Bundan ko‘zlangan asosiy maqsadimiz – yetti yoshgacha bo‘lgan birorta ham bola maktabga chiqquniga qadar
e’tiborsiz va bilimsiz qolmasligi kerak.

Ikkinchidan, yangi maktablar qurish, xususiy maktablarni ko‘paytirish va ta’lim sifatini oshirishni nazarda tutuvchi Maktablarni rivojlantirish davlat dasturini joriy etish orqali xalq ta’limi tizimida qo‘shimcha 1,2 million o‘quvchi o‘rni yaratiladi.

2026 yilga qadar o‘quv dasturlari va darslik­lar ilg‘or xorijiy tajriba asosida to‘la qayta ishlanib, amalda joriy etiladi.

Uchinchidan, oliy ta’lim tizimida qamrov darajasini 50 foizga yetkazish va ta’lim sifatini oshirish e’tiborimiz markazida bo‘ladi.

Talabalarning yashash sharoitini yaxshilash maqsadida qariyb 100 ming o‘rinli talabalar turar joylari barpo etiladi.

Davlat oliy ta’lim muassasalari tomonidan bosqichma-bosqich mehnatga haq to‘lash, xodimlar soni, to‘lov-kontrakt miqdori va ta’lim shaklini mus­taqil belgilash amaliyoti yo‘lga qo‘yiladi va ular uchun ijtimoiy soliq stavkasi 12 foizga tushiriladi.

2026 yilgacha xususiy oliy ta’lim tashkilotlari soni kamida 50 taga yetkazilib, ularda ta’lim olayotgan talabalarga ham 7 yillik ta’lim kreditini olish imkoniyati yaratiladi.

“El-yurt umidi” jamg‘armasi orqali yoshlarni nufuzli xorijiy oliy ta’lim tashkilotlaridagi bakalavriat, magistratura va doktoranturaga yuborish ko‘lami 2 marta oshiriladi.

To‘rtinchidan, ta’limning barcha bosqichidagi muassasalar va ularning xodimlari – bog‘cha tarbiya­chisi, maktab muallimi, professor-o‘qituvchilar va ilmiy-ijodiy ziyolilar har tomonlama qo‘llab-quvvatlanadi.

Doktoranturaga qabul davlat buyurtmasi va manfaatdor tashkilotlar mablag‘lari hisobidan to‘lov grantlari asosida joriy etiladi.

Olimpiya va milliy sport turlari bo‘yicha har ikki yilda o‘tkaziladigan umumrespublika sport o‘yinlari – Milliy olimpiada tizimi joriy eti ladi.

Umuman, ta’lim-tarbiya va sport sohasida izchil davom ettiriladigan islohotlar Yangi O’zbekistonning haqiqiy bunyodkorlarini kamolga yetkazishga xizmat qiladi.

AHOLI SALOMATLIGI – BEBAHO BOYLIGIMIZ

Sog‘liqni saqlash tizimida yuksak natijadorlikka erishish, aholi o‘rtasida kasalliklarni kamaytirish, sog‘lom turmush tarzini faol targ‘ib qilish va o‘rtacha umr ko‘rish darajasini oshirish eng muhim vazifalarimizdan biri bo‘ladi.

Birinchidan, tibbiyot sohasiga ajratiladigan mab­lag‘lar 2 barobar oshirilib, asosiy e’tibor xonadonbay tibbiy profilaktikaga qaratiladi va bu orqali birlamchi bo‘g‘in tomonidan xalqimizga malakali tibbiy xizmat ko‘rsatish sifatini yaxshilashga erishiladi.

Reproduktiv yoshdagi va homilador ayollar, bolalar uchun yuqori texnologik tibbiy yordam ko‘rsatish tizimi takomillashtirilib, birinchi bosqichda 46 ta tumanlararo perinatal markazlar barpo etiladi.

Nogironligi bo‘lgan bolalarni sog‘lomlashtirish uchun Respublika bolalar tibbiy reabilitatsiya markazi va uning filiallari tashkil etiladi.

Ikkinchidan, tibbiy xizmatlarda xususiy sektorning ulushi 25 foizga yetkazilishi va ularni qo‘llab-quvvatlash davom ettirilishi uchun tegishli sharoitlar yaratamiz.

11 ta tibbiyot oliy ta’lim muassasasi transformatsiya qilinib, ularning qoshida klinikalar tashkil etiladi hamda o‘qituvchilarning xorijda tizimli malaka oshirishi yo‘lga qo‘yiladi.

Uchinchidan, yurtimizda ishlab chiqariladigan dori-darmon va tibbiyot vositalari ularning umumiy haj­mida 80 foizga yetishi uchun zarur chora-tadbirlarni ko‘ramiz.

Ushbu tarmoqdagi ishlab chiqaruvchilarga berilgan imtiyozlar uzaytirilib, zamonaviy farmatsevtika zonalari hamda klasterlari tashkil etiladi, mavjudlari esa yanada rivojlantiriladi.

Sanitariya-epidemiologiya xizmatining xalqaro maqomga ega 250 dan ziyod laboratoriyalari tashkil etiladi.

HUDUDLARNI MUTANOSIB RIVOJLANTIRISH – MAMLAKATIMIZ TARAQQIYOTINING GAROVI

Hududlarni mutanosib rivojlantirishni ustuvor yo‘nalish sifatida belgilaganmiz.

Birinchidan, tuman va shaharlar   kesimida 14 ta besh yillik hududiy dasturlarni amalga oshirish choralarini ko‘ramiz. Bunda har bir tuman va shaharning muammo va imkoniyatlari o‘rganilib, “o‘sish nuqtalari” belgilab olinadi. Ularga muvofiq, aniq reja va loyihalar shakllantiriladi.

Ikkinchidan, hududlarda aholining yashash sharoitini yaxshilash uchun urbanizatsiya siyosatini yanada takomillashtiramiz.

18 ta katta, 22 ta o‘rta va 80 ta kichik shaharlar o‘rtasida transport-logistika tizimi va muhandislik-kommunikatsiya infratuzilmasini rivojlantirish dasturlari amalga oshiriladi.

Samarqand va Namangan kelgusi besh yilda aholi soni million nafarni tashkil etadigan shaharlarga aylantiriladi. 450 ming aholiga mo‘ljallangan Yangi Andijon shahrining dastlabki bir nechta mavzelari qurilib, foydalanishga topshiriladi.

Renovatsiya dasturlari asosida shaharlarda eskirgan uylar o‘rniga 19 million kvadrat metrdan ortiq zamonaviy uy-joylar barpo etiladi,

275 mingdan ziyod oila yangi massivlarga ko‘chib o‘tishi uchun sharoit yaratiladi.

Uchinchidan, og‘ir ekologik sharoitga qaramasdan, mamlakatimiz taraqqiyotiga munosib hissa qo‘shib kelayotgan Qoraqalpog‘iston Respublikasining barcha shahar, tuman va ovullarini kompleks tarzda rivojlantirish, mehnatkash va matonatli, oqko‘ngil va bag‘rikeng qoraqalpoq elining hayotini obod va farovon etishga har qachongidan ham ustuvor ahamiyat qaratamiz.

To‘rtinchidan, Toshkent shahrini aholiga qulay, ekologik toza va yashash uchun barcha imkoniyatlar mavjud bo‘lgan hududga aylantirish borasidagi ishlarni davom ettiramiz.

Azim poytaxtimizda jamoat transporti tizimi tubdan qayta ko‘rib chiqiladi, 3 ming kilometr ichki yo‘llar yangilanadi va 10 ta zamonaviy ko‘prik quriladi. Ko‘kalamzorlashtirish darajasi 30 foizga yetkazilib, 9 ta jamoat parki, 20 ta xiyobon, 250 kilometr velosiped va piyodalar yo‘lakchalari quriladi. Oqova suvini tozalash tizimi shahar hududidan tashqariga chiqarilib, davlat-xususiy sheriklik asosida yangi inshootlar barpo etiladi.

Beshinchidan, “Obod qishloq” va “Obod mahalla” das­turlari doirasida hududlarning “o‘sish nuqtalari”dan kelib chiqib, muhandislik-kommunikatsiya va ijtimoiy infratuzilma ob’ektlarini qurishga alohida e’tibor qaratamiz.

70 ming kilometr magistral va past kuchlanishli elektr tarmoqlari, 22 mingdan ortiq transformator hamda 100 dan ziyod podstansiya quriladi va yangilanadi. 70 ming kilometrdan ziyod avtomobil yo‘llari, 15 ming kilometrdan ortiq ichimlik suvi va 1 ming kilometr oqova suv tarmoqlari barpo etiladi.

Aholini markazlashgan ichimlik suvi bilan ta’minlash    darajasi    87    foizga    yetkaziladi. 32 ta yirik shaharlar va 155 ta tuman markazlarida oqova suv tizimlari yangilanadi. Maishiy chiqindilarni yig‘ish 100 foizga, uni qayta ishlash darajasi 21 foizdan 50 foizga yetkaziladi.

Oltinchidan, 2026 yilda O’zbekistonga keladigan xorijiy turistlar sonini 9 millionga yetkazishni rejalashtirmoqdamiz.

Samarqand xalqaro aeroporti yirik transport xabiga aylantiriladi. “Abadiy shahar” tarixiy majmuasini o‘z ichiga olgan “Samarqand turizm markazi” tashkil etiladi.

“O’zbekiston bo‘ylab sayohat qiling” dasturi doirasida mahalliy sayyohlar soni kelgusida har yili
12 million nafardan oshiriladi.

Qoraqalpog‘iston Respublikasi va Orolbo‘yida ekoturizmni rivojlantirish bo‘yicha alohida dastur amalga oshiriladi. Bunda Mo‘ynoqning yangi aeroporti imkoniyatlaridan keng foydalaniladi.

Yurtimizdagi 8 mingdan ortiq madaniy meros ob’ektlaridan samarali foydalanish bo‘yicha davlat dasturi qabul qilinadi.

2026 yilgacha turizm sohasida band bo‘lgan aholi soni 2 barobar oshirilib, 520 ming nafarga yetkaziladi.

Turizm va madaniy meros ob’ektlari infratuzilmasini rivojlantirishga har yili 1 trillion so‘m mablag‘ ajratiladi.

Yettinchidan, transport sohasida Toshkent va yirik shaharlar o‘rtasida kunlik qatnovlar bo‘yicha uzog‘i bilan 6–7 soatda manzilga yetib borish va qaytib kelish imkoniyatini yaratamiz.

Temir yo‘llarni elektrlashtirish   darajasi 40 foizdan 60 foizga oshiriladi. Toshkent – Urganch yo‘nalishi bo‘yicha tezyurar poyezdlar qatnovi yo‘lga qo‘yiladi. Yuk tashish xarajatlari kamida 30 foizga kamaytiriladi, tranzit hajmi 15 million tonnaga yetkaziladi.

Sakkizinchidan, xonadon, ko‘cha, mahalla, qishloq va shaharlarda yo‘l bo‘ylari va dala chetlariga har yili kamida 200 million tup daraxtlar ekish, hududlarimiz iqlimiga mos ko‘chatlarni yetishtirish, sug‘orish hamda parvarish qilish tizimi asosida “Yashil makon” umummilliy loyihasi amalga oshirilishiga ustuvor ahamiyat beramiz.

Qoraqalpog‘iston Respublikasi va viloyatlar markazlarida “Yangi O’zbekiston bog‘i” namunasi asosida kamida 50 gektar maydonda “yashil bog‘lar” barpo etiladi. Shaharlar va tuman markazlarida har 50–100 ming aholi uchun “yashil jamoat parklari” tashkil etiladi.

Daraxtlarni noqonuniy kesishga muddatsiz moratoriy joriy qilinib, parklar va “yashil zonalar” hududini boshqa maqsadlar uchun ishlatish qat’iyan taqiqlanadi.

To‘qqizinchidan, Orol dengizining qurigan tubida qo‘shimcha 500 ming gektar yashil maydonlar barpo etilib, ularning umumiy hajmi 2,5 million gektarga yoki hududning 78 foiziga yetkazish vazifasi oldimizda turibdi.

Orolbo‘yida xalqaro “Yashil iqlim” va “Global ekologik jamg‘arma”larining bioxilma-xillik, iqlim o‘zgarishi va tuproq yemirilishining oldini olishga qaratilgan dasturlari asosida 300 million dollarlik loyihalar amalga oshiriladi.

YANGI O’ZBEKISTON – XALQCHIL VA INSONPARVAR DAVLAT

Mamlakatimiz taraqqiyotining bugungi yangi bosqichida ixcham, professional, xalqimiz talablariga javob beradigan, adolatli, yuqori natijadorlikka yo‘naltirilgan davlat boshqaruvi tizimini shakllantirish muhim vazifamiz bo‘ladi.

Birinchidan, mahalla – jamoatchilik boshqaruvi va nazoratining tom ma’noda tayanch bo‘g‘iniga aylanishi uchun barcha sharoitlarni yaratamiz.

Mahalla tizimining huquq va vakolatlari kengaytirilib, moliyalashtirish manbalari va tartibi takomillashtiriladi. Mahallada fuqarolar uchun davlat va ijtimoiy xizmatlardan foydalanish, davlat organlariga mahalladan turib murojaat qilish imkoniyati yaratiladi.

Ikkinchidan, tuman, shahar hamda viloyat darajasida vakillik va ijro hokimiyati tizimini qayta ko‘rib chiqish zarur, deb hisoblaymiz.

Tuman va shahar xalq deputatlari Kengashlarida kamida 2–3 nafar deputat doimiy asosda ishlaydigan tartib joriy etiladi. Mahalla muammolarini doimiy o‘rganib, bartaraf etishda mahalliy deputatlarning faol ishtiroki ta’minlanadi.

Tuman va shahar hokimi lavozimiga nomzod tegishli Kengashda eng ko‘p deputatlik o‘rnini egallagan partiya guruhi tomonidan ilgari surilishi amaliyoti yo‘lga qo‘yiladi.

Hokimlikka nomzod xalq deputati Kengashida hududni rivojlantirish bo‘yicha o‘z dasturini himoya qilib, lavozimga tasdiqlanishi tartibi joriy etiladi.

Ichimlik va oqova suvi, ichki yo‘llar, boshqa infratuzilma ob’ektlarini qurish, bandlik dasturini tasdiqlash tuman va shahar xalq deputatlari Kengashlari vakolatiga o‘tkaziladi.

Kelgusi yildan boshlab eksperiment tariqasida 28 ta tuman va shaharda hududni rivojlantirish va muammolarni hal qilish bo‘yicha hokimliklarning vakolat va imkoniyatlari kengaytiriladi.

Hududiy ijro idoralarining vakolatlar reyestri shakllantiriladi, takrorlanadigan 500 dan ortiq funksiyalar maqbullashtiriladi.

2022 yildan boshlab bog‘cha, maktab, sog‘liqni saqlash ob’ektlarini qurish va ta’mirlashga ajratiladigan mablag‘larni taqsimlash vakolati viloyatlarga beriladi.

Uchinchidan, barcha bo‘g‘indagi ijro idoralari rahbarlari bir yillik ish dasturi va amalga oshiradigan loyihalarini jamoatchilikka ochiq e’lon qilib boradigan tizimni yo‘lga qo‘yish uchun zarur choralarni ko‘ramiz.

Davlat organlari shtatlarini oshirishga cheklovlar o‘rnatiladi. Raqamlashtirish va qator funksiyalarni xususiy sektorga berish hisobidan amaldagi shtatlar qisqartirib boriladi.

Vazirlik, idora va xo‘jalik birlashmalari hamda mahalliy ijro hokimiyati organlari faoliyati tanqidiy qayta ko‘rib chiqiladi.

To‘rtinchidan, kadrlar davlat xizmatiga tanlov asosida qabul qilinishi, uzluksiz malaka oshirish, samaradorlikni baholash va lavozim bo‘yicha o‘sishning aniq mezonlari belgilanishi uchun imkoniyatlarimizni to‘liq safarbar etamiz.

Ish vaqti va mehnat me’yorlari bo‘yicha talablar qayta ko‘rib chiqiladi.

Beshinchidan, ijtimoiy soha ob’ektlarini qurish, “Obod qishloq”, “Obod mahalla”, hududiy infratuzilma dasturlari doirasidagi loyihalar ochiq e’lon qilinib, keng jamoatchilik fikri asosida ishlab chiqiladigan tizim yaratamiz.

Subsidiya, grant va ijtimoiy buyurtmalar ajratish orqali nodavlat notijorat tashkilotlarini qo‘llab-quvvatlash hajmini 2 barobar oshiramiz.

Ommaviy axborot vositalarini har tomonlama qo‘llab-quvvatlash, jurnalistlarning erkin faoliyat yuritishi uchun imkoniyatlarni kengaytiramiz.

Oltinchidan, xalq qabulxonalarining huquqiy maqomi oshiriladi.

“Xalqchil davlat” milliy dasturi qabul qilinadi.

Huquq ijodkorligi va huquqni qo‘llash faoliyatini o‘rganish asosida “O’zbekiston Respublikasi qonunchiligini rivojlantirish konsepsiyasi” ishlab chiqiladi.

ADOLAT VA QONUN
USTUVORLIGI – XALQPARVAR
DAVLAT POYDEVORI

Odil sudlov, inson qadr-qimmati va huquqlari oliy qadriyat sifatida sud-huquq sohasidagi islohotlarimizning asosiy mazmuni bo‘ladi.

Birinchidan, mansabdor shaxslarning qarorlari ustidan berilgan shikoyatlarni ko‘rib chiqish tizimini takomillashtirish doirasida ma’muriy sudlarning vakolatlarini kengaytirishga alohida urg‘u beriladi. Ularga davlat organlari tomonidan yetkazilgan zararni qoplash va boshqa huquqiy oqibatlarga oid masalalarni hal qilish vakolatlari beriladi.

Qaror noqonuniy emasligini ma’muriy sudda isbotlash majburiyati uni qabul qilgan mansabdor shaxsning o‘ziga yuklatilib, ular ma’muriy sud qarorini bajarmagan taqdirda “oshib boradigan” jarima va boshqa huquqiy choralarni qo‘llash tartibi kiritiladi.

Ikkinchidan, fuqaro va tadbirkorlarning ovora bo‘lishiga chek qo‘yish maqsadida, ish fuqarolik, iqtisodiy yoki ma’muriy sudga taalluqli bo‘lishidan qat’i nazar, ariza “yagona darcha” asosida qabul qilinib, vakolatli sud tomonidan hal etilishi uchun zarur imkoniyatlarni yaratamiz.

Uchinchidan, prokuratura faoliyatini fuqarolarning qadr-qimmati, huquq va erkinliklarini samarali himoya qilishga yo‘naltirishni ustuvor ahamiyatga ega vazifa sifatida qaraymiz.

“Qonun – ustuvor, jazo – muqarrar” tamoyili prokuratura organlari faoliyatining bosh mezoni bo‘ladi. Buning uchun mamlakatimizda qonuniylikni qat’iy ta’minlaydigan, ochiq va adolatli prokuratura tizimining yangi huquqiy asoslari yaratiladi.

To‘rtinchidan, ichki ishlar organlarini xalqqa va har bir oilaga yanada yaqinlashtirish, bu tizimni chin ma’noda xalqchil tuzilmaga aylantirish borasida boshlangan islohotlarni izchil davom ettiramiz.

Ichki ishlar organlari faoliyatini baholashda aholi muammolarini hal etish va fuqarolar murojaatlari bilan ishlash samaradorligi asosiy mezon etib belgilanadi. Ichki ishlar vazirligi tizimining barcha bo‘g‘inlarida Jamoatchilik kengashlari tuziladi.

Tizimda xodimlarning o‘z xizmat burchiga nisbatan mas’uliyat hissini oshirish maqsadida “Kasbiy madaniyat kodeksi” qabul qilinib, sohani ma’naviy pok, o‘z burchiga sodiq, xalqparvar va mas’uliyatli xodimlar bilan to‘ldirib borishga alohida e’tibor qaratiladi.

Beshinchidan, liberallashtirish siyosatining mantiqiy davomi sifatida o‘z ahamiyatini yo‘qotgan 10 ga yaqin qilmishlarni jinoyat toifasidan chiqarish va jazoni yengillashtiradigan holatlar sonini amaldagi 9 tadan 15 tagacha ko‘paytirish choralari ko‘riladi.

Gumon bilan ushlab turilgan shaxslarni hisobga olishning yagona elektron reyestri yaratilib, ma’lumotlar reyestrga kiritilmagan hollarda ushlab turish noqonuniy deb topilishi bo‘yicha tartib joriy etiladi.

Oltinchidan, korrupsiyaga qarshi kurashishda davlat va jamiyatning barcha kuch va vositalarini safarbar etamiz.

Davlat xizmatchilarining daromadlari va mol-mulki haqidagi ma’lumotlarni deklaratsiya qilish tizimi bosqichma-bosqich joriy etiladi.

Korrupsiyaga yo‘l qo‘ygan shaxslarning ochiq reyestri yuritilib, ularning davlat xizmatiga kirishi, mas’ul lavozimlarga nomzodi ko‘rsatilishi cheklanadi.

Davlat xaridlari, davlat mulkini sotish jarayonlari to‘liq ochiq tarzda tashkil etiladi va bunga keng jamoatchilik jalb qilinadi.

Yettinchidan, davlat hisobidan ijtimoiy himoyaga muhtoj fuqarolarga bepul yuridik yordam nafaqat jinoyat ishlari bo‘yicha, balki fuqarolik va ma’muriy ishlar bo‘yicha ham ko‘rsatiladigan tizimni joriy etamiz.

Advokatura sohasiga yosh kadrlarni jalb etish maqsadida yuridik staj haqidagi talab bekor qilinadi.

XAVFSIZLIK VA OCHIQ,
PRAGMATIK FAOL TASHQI SIYOSAT BORASIDAGI USTUVOR
VAZIFALAR

Dunyodagi hozirgi murakkab vaziyat, qo‘shni mintaqalardagi ziddiyat va qurolli nizolar O’zbekiston Respub­likasining xavfsizligi va tinchligini ta’minlashga alohida e’tibor qaratishni taqozo etmoqda.

Bugun Qurolli Kuchlarimiz har qanday tashqi xavf-xatarlarga, turli tajovuz va tahdidlarga qat’iy zarba berishga qodir bo‘lgan yaxlit va ishonchli kuchga aylanmoqda.

Mamlakatimiz mudofaa salohiyati va harbiy qudratini yanada mustahkamlash, chuqur o‘ylangan va o‘zaro manfaatli tashqi siyosat yuritish bo‘yicha aniq va manzilli ishlarni davom ettiramiz.

Birinchidan, Qurolli Kuchlarning jangovar shayligi, imkoniyatlari va qobiliyatini kuchaytirishga qaratilgan dasturlarni ishlab chiqib, amalga oshirish choralarini ko‘ramiz.

Mamlakatimizning havo hujumidan himoya tizimi davr talablaridan kelib chiqib, yanada kuchaytiriladi.

Chegaralarimiz xavfsizligi zamonaviy kommunikatsiya vositalari va texnik inshootlarni keng qo‘llash orqali yanada mustahkamlanadi.

Harbiy xizmatchilar va ularning oila a’zolarini ijtimoiy himoya qilish har tomonlama kuchaytiriladi.

Ikkinchidan, tizimli va puxta o‘ylangan, pragmatik tashqi siyosiy va iqtisodiy diplomatiyani faol davom ettiramiz.

O’zbekistonning Markaziy Osiyo bo‘yicha mintaqaviy hamkorlik strategiyasi ishlab chiqilib, unda quyidagi masalalarga alohida urg‘u beriladi:

o‘zaro savdo aylanmasi hajmini kamida 2 barobar oshirish;

sanoatda qo‘shimcha qiymat yaratish bo‘yicha yaxlit zanjirlarni va kooperatsiyani mustahkamlash;

transport sohasida tashqi savdo uchun “yashil koridorlar” hamda tranzit imkoniyatlarini kengaytirish;

xalq diplomatiyasi tamoyilini, jumladan, ilm-fan, ta’lim, sog‘liqni saqlash, madaniyat, sport va turizm sohalaridagi aloqalarni kuchaytirish.

Rossiya, Xitoy va AQSh, shuningdek, Turkiya, Hindiston, Pokiston, Germaniya, Fransiya, Buyuk Britaniya, Janubiy Koreya, Yaponiya, Birlashgan Arab Amirliklari kabi an’anaviy hamkorlarimiz bilan munosabatlarni yanada rivojlantirish, tashqi aloqalarimiz geografiyasini kengaytirishga ustuvor ahamiyat qaratiladi.

Yangi   bozorlarni   o‘zlashtirish,   investitsiya va innovatsiyalarni keng jalb qilish, sayyohlar oqimini ko‘paytirish va eng muhimi, O’zbekiston imijini faol targ‘ib etish diplomatik vakolatxonalarning asosiy vazifasiga aylanadi.

Birlashgan Millatlar Tashkiloti organlari va ins­titutlari, global va mintaqaviy iqtisodiy, moliyaviy va gumanitar tashkilotlardagi faoliyatimiz kuchaytiriladi.

Jahon savdo tashkilotiga a’zo bo‘lish va Yevroosiyo iqtisodiy ittifoqi bilan integratsiya jarayonlarini chuqurlashtirish bo‘yicha aniq amaliy qadamlar qo‘yiladi.

Uchinchidan, qo‘shni Afg‘oniston zaminida tinchlik va osoyishtalikni ta’minlashga, jafokash afg‘on xalqiga qo‘limizdan kelgan barcha yordamni ayamaymiz. “Termiz – Mozori Sharif – Kobul – Peshovar” temir yo‘lini qurish hamda energetika, savdo va sanoat sohalaridagi strategik va muhim loyihalar hamkorlikda amalga oshiriladi.

To‘rtinchidan, “Vatandoshlar” jamoat fondi orqali xorijiy davlatlardagi yurtdoshlarimiz bilan doimiy va samarali aloqalar o‘rnatamiz.

Asosiy vazifasi xorijiy mamlakatlarda o‘zbek tili, madaniyati va milliy an’analarimizni keng ommalashtirish, gumanitar aloqalarni mustahkamlashdan iborat bo‘lgan Alisher Navoiy xalqaro institutini tashkil etamiz.

MADANIY-MA’NAVIY
TARAQQIYOT SARI

Yangi O’zbekistonni yuksak madaniyat va ma’naviyatga ega bo‘lgan, erkin va baxtli insonlar yashaydigan mamlakatga aylantirish uchun barcha kuch va imkoniyatlarni safarbar etamiz.

Birinchidan, ma’naviy-axloqiy qadriyatlarimizni davr talablariga mos ravishda boyitish va rivojlantirish, shu orqali jamiyatning madaniy-ma’rifiy yuksalishiga erishishga qaratilgan “Yangi O’zbekiston – ma’rifatli jamiyat” konsepsiyasi va uni amalga oshirish milliy dasturini ishlab chiqish choralarini ko‘ramiz.

Ikkinchidan, aholi, ayniqsa, yoshlarning intellektual salohiyati va dunyoqarashini yuksaltirish, vatanparvarlik, xalqqa muhabbat va sadoqat tuyg‘usi bilan yashaydigan barkamol avlodni tarbiyalash bo‘yicha chora-tadbirlar samaradorligini kuchaytirish bo‘yicha ishlarni davom ettiramiz.

Uchinchidan, ilm-fan, madaniyat va san’at, adabiyot va badiiy ijod sohalarining mamlakatimiz taraqqiyotidagi o‘rni va ta’sirini yanada oshirishga qaratilgan dasturlarni qabul qilishga alohida e’tibor qaratamiz.

Keksa avlod vakillariga – ijodkor ziyolilarga doimiy e’tibor qaratish, ularni moddiy va ma’naviy jihatdan qo‘llab-quvvatlash, mehnat va yashash sharoitlarini yaxshilashga qaratilgan ishlar ushbu sohadagi siyosatimizning muhim yo‘nalishlari sifatida yanada kuchaytiriladi.

Madaniyat va sport muassasalari, teatr va muzeylarning moddiy-texnik bazasini yanada yaxshilash bo‘yicha kompleks chora-tadbirlar amalga oshiriladi.

Hududlarimizning madaniy yuksalishi, xalq hunarmandchiligini ravnaq toptirishga qaratilgan samarali va manzilli ishlar tizimli asosda olib boriladi.

To‘rtinchidan, mamlakatimizda diniy bag‘rikenglik va millatlararo totuvlikni ta’minlash, fuqarolarimizni turli mafkuraviy tahdidlardan, zararli oqim va g‘oyalardan himoya qilish masalalari bundan buyon ham ustuvor tarzda diqqatimiz markazida bo‘ladi.

Boy diniy va ma’naviy merosimizni chuqur o‘rganish va keng targ‘ib etish maqsadida O’zbekiston xalqaro islom akademiyasi, Islom sivilizatsiyasi xalqaro markazi, Imom Buxoriy, Imom Termiziy kabi ilmiy-ma’rifiy markazlar imkoniyatlari keng ishga solinadi.

Yurtimizda yashayotgan barcha millat va elat vakillari o‘rtasida o‘zaro hurmat va hamjihatlik muhitini mustahkamlash, turli diniy konfessiyalar uchun zarur sharoitlar yaratishga qaratilgan siyosatimiz izchil davom ettiriladi.

 Aziz va muhtaram vatandoshlarim!

Biz saylovoldi dasturimizda belgilangan ustuvor yo‘nalishlardan kelib chiqib ishlab chiqilgan Yangi O’zbekiston strategiyasi, hech shubhasiz, Siz tomoning­izdan, jamoatchiligimiz, xalqimiz tomonidan bildiriladigan fikrlar, taklif va tashabbus­lar asosida yanada boyitiladi. Shu tariqa Strategiyani har tomonlama qayta ko‘rib chiqib, barchamiz birgalikda amalga oshiramiz!

Azizlarim, barchangizni Yangi O’zbekiston uchun,
Yangi O’zbekiston strategiyasi uchun ovoz berishga chaqiraman.

Ishonchim komil, Sizlarning taklif va tashabbuslaringiz, qo‘llab-quvvatlashingiz, saylovoldi uchrashuvlarida va saylov kunidagi faol ishtirokingiz hamda qat’iy fuqarolik pozitsiyangizdan ushbu Strategiya beqiyos kuch-qudrat olib, butun xalqimizni Yangi
O’zbekiston g‘oyasi atrofida birlashtiradigan umummilliy dastur va harakatga aylanadi.

Hech qachon unutmang, saylash va tanlash huquqi – Sizning qo‘lingizda, kelajak uchun mas’uliyat – barchamizning zimmamizda!

Ana shunday buyuk hissiyot, ishonch-e’tiqod bilan harakat qilsak, bizdan xalqimiz ham, kelajak avlodlar ham albatta rozi bo‘ladi.

DASTURNI PDF FORMATDA YUKLAB OLISH 

***

НОВЫЙ УЗБЕКИСТАН – ЭТО ОБЩЕСТВО И ГОСУДАРСТВО, ГДЕ ВЫСШЕЙ ЦЕННОСТЬЮ ЯВЛЯЮТСЯ ЧЕЛОВЕК И ИНТЕРЕСЫ НАРОДА

Уважаемые соотечественники!

Наша любимая Родина – Узбекистан находится в преддверии огромных преобразований. В нынешний чрезвычайно сложный и ответственный период, когда в глобальном масштабе усиливаются угрозы и вызовы миру и стабильности, ценностям и традициям, формировавшимся человечеством на протяжении тысячелетий, ужесточается конкуренция между государствами, наша страна вступает в качественно новый этап своего развития, как никогда актуальное значение приобретает определение конкретных стратегических целей и планов на перспективу.

С этой целью мы разработали Стратегию Нового Узбекистана. Избирательная кампания по выборам Президента Республики Узбекистан, которые пройдут 24 октября текущего года, дает возможность широко обсудить Стратегию вместе с народом, обогатить новыми идеями, что, конечно, будет способствовать ее успешной реализации.

Несомненно, созданная за прошедшие пять лет в рамках Стратегии действий по пяти приоритетным направлениям   развития   нашей   страны в 2017–2021 годах абсолютно новая общественно-политическая система, направленная на обеспечение открытости государства для человека, для народа, прямого диалога с гражданами, практическое решение волнующих их проблем, послужит прочным фундаментом на этом пути.

Мы полагаем, что в этом процессе необходимо учесть следующие внутренние и внешние факторы:

во-первых, ожидается, что к 2026 году численность населения страны превысит 38 миллионов;

во-вторых, почти 55 процентов населения страны составляет молодежь, ежегодно на рынок труда выходят не менее 600 тысяч юношей и девушек;

в-третьих, структура мировой экономики кардинально меняется, в нашу жизнь стремительно входят цифровые и биотехнологии, искусственный интеллект, развитие экономики определяют не станки, а современные знания и инновации;

в-четвертых, резкое изменение климата, сокращение водных ресурсов представляют серьезную угрозу для сельского хозяйства, продовольственной безопасности, здоровья и доходов населения во всем мире;

в-пятых, усиливаются противоречия на международной арене и в регионе, расширяются масштабы таких угроз, как радикализм, экстремизм и терроризм.

Мы ясно понимаем, что в такой непростой ситуации наш народ ждет от нас реализации новых действенных программ. Поэтому в целях воплощения в жизнь надежд и устремлений, благородных чаяний нашего народа для нас важнейшими и приоритетными задачами останутся:

сохранение мира и стабильности в стране; укрепление атмосферы дружбы, гражданского и межнационального согласия;

дальнейшее повышение духовности нашего общества;

защита прав, свобод и законных интересов каждого соотечественника, проживающего в Узбекистане, независимо от национальности, языка и вероисповедания, обеспечение его гарантированным источником дохода, медицинскими услугами, жильем и качественным образованием;

сокращение бедности и социальная защита нуждающихся слоев населения;

повышение роли и авторитета нашей страны на международной арене.

Для эффективного решения этих задач, отражающих коренные интересы нашего народа и страны, мы разработали Стратегию Нового Узбекистана и осуществим ее вместе с нашим народом.

СОЗДАНИЕ НОВОЙ ЭКОНОМИКИ НА ОСНОВЕ НАУКИ И ИННОВАЦИЙ

Наша задача – в предстоящие пять лет увеличить валовой внутренний продукт на душу населения в 1,6 раза. К 2030 году доход на душу населения будет доведен до 4 тысяч долларов, и тем самым создана прочная основа для вхождения в число стран с доходом выше среднего.

Во-первых, в ближайшие пять лет мы создадим условия для увеличения объема промышленной продукции в 1,4 раза, производительности труда – не менее чем в 2 раза.

В отраслях-драйверах на основе принципа “от сырья – до готовой продукции” будет развиваться система промышленных кластеров. В частности, с созданием   кластера   медной   промышленности в следующие пять лет объем производства меди и другой продукции увеличится в 2 раза, появится база для производства продукции на 8 миллиардов долларов.

На Навоийском и Алмалыкском горно-металлургических, Бекабадском металлургическом комбинатах в результате реализации ряда крупных проектов будет обеспечен выпуск продукции дополнительно на 10 миллиардов долларов.

За счет повышения уровня переработки природного газа с 8 до 20 процентов в химической промышленности будет произведено продукции на 2 миллиарда долларов.

В Республике Каракалпакстан, Бухарской, Кашкадарьинской, Ферганской и Ташкентской областях будет создано еще 5 химико-технологических кластеров и реализовано более 40 перспективных проектов общей стоимостью около 7 миллиардов долларов.

Будут разработаны и осуществлены программы широкого внедрения новейших технологий в отрасли промышленности за счет развития науки.

В поселке Улугбек в Ташкенте будет организован научный-образовательный кластер химической отрасли.

Существенно увеличится объем геологоразведочных работ, в эту сферу станем шире привлекать частных инвесторов и ведущие зарубежные компании. Будут снижены ставки налога на пользование недрами.

Во-вторых, цифровая экономика станет основным драйвером экономического роста, ее объемы будут увеличены не менее чем в 2,5 раза.

Индустрия программных продуктов вырастет в 5 раз, объем их экспорта – в 10 раз и достигнет 500 миллионов долларов.

Будет создана возможность для подключения каждой квартиры и социального учреждения к высокоскоростному интернету по приемлемым ценам, на все магистральные автомобильные дороги распространится зона покрытия мобильной связи и интернета. Скорость международного магистрального интернета увеличится в 5 раз, скорость межрайонных сетей – в 8 раз.

На основе принципа «Двигаются документы, а не граждане» до конца 2022 года делопроизводство и документооборот с населением во всех государственных органах будут полностью переведены в электронную форму.

Доля государственных услуг, оказываемых в электронной форме, будет доведена до 100 процентов. В частности, 100 из более чем 700 государственных услуг будут переданы частному сектору.

В-третьих, для сохранения высоких темпов экономического роста будет поддерживаться макроэкономическая стабильность.

До конца 2023 года уровень инфляции будет снижен до 5 процентов. Дефицит Государственного бюджета относительно валового внутреннего продукта составит не более 2,5 процента.

Начиная с 2022 года не менее 5 процентов бюджета каждого района, или 1,5-2 триллиона сумов, в рамках программы “Бюджет для граждан” на основе предложений населения будет направляться на решение самых насущных проблем.

Годовой размер вновь привлекаемых внешних заимствований не будет превышать 5 миллиардов долларов.

Будут пересмотрены действующие ограничения на движения капитала с созданием привлекательных для всех условий и объем фондового рынка будет доведен до 7 миллиардов долларов.

В-четвертых, будет принята Стратегия по привлечению местных и иностранных инвестиций, меры по привлечению в последующие пять лет 120 миллиардов долларов, в том числе не менее 70 миллиардов долларов иностранных инвестиций.

На основе государственно-частного партнерства в сферы транспорта, дорожного строительства, водного хозяйства и другие отрасли будет привлечено 14 миллиардов долларов инвестиций.

Со следующего года посредством расширения налоговых льгот на амортизацию основных средств в распоряжении предпринимателей ежегодно будет оставаться около 2 триллионов сумов.

Для развития в регионах промышленности и инфраструктуры будет создан Банк развития Узбекистана.

В-пятых, экспортный потенциал нашей страны будет увеличен в 1,7 раза и доведен до 30 миллиардов долларов в 2026 году.

В структуре экспорта объем готовой продукции увеличится в 2,5 раза. В рамках системы “GSP+” будет налажен экспорт в государства Европы более 2 тысяч видов готовой продукции.

На основе принципа «Новый Узбекистан – страна конкурентоспособной продукции» посредством открытого конкурса будут отбираться 200 экспортеров для реализации адресной программы их всесторонней поддержки и превращения в ведущих экспортеров страны.

В-шестых, мы примем конкретные меры по доведению доли частного сектора в валовом внутреннем продукте до 80 процентов, в экспорте – до  60 процентов.

23 крупных предприятия машиностроительной, химической, нефтегазовой, энергетической, горно-металлургической промышленности, транспортной и других отраслей путем получения международных кредитных рейтингов смогут самостоятельно выходить на внутренние и внешние финансовые рынки для привлечения средств в реализацию инвестиционных проектов.

Начнется либерализация рынка энергоресурсов и природного газа, в эту сферу будут широко привлекаться частные инвестиции, а также в целях защиты уязвимых слоев населения будут вводиться нормы социального потребления. До 2026 года объем производства электроэнергии в год увеличится дополнительно на 30 миллиардов кВт/ч, общий объем выработки электроэнергии достигнет 100 миллиардов кВт/ч.

За счет реформирования банковской системы доля частных банков в общем объеме банковских активов будет доведена до 60 процентов.

В-седьмых, во все сферы будут активно внедряться технологии «зеленой экономики», и нашей приоритетной задачей станет повышение энергоэффективности экономики на 20 процентов, сокращение выбросов вредных газов – на 10 процентов. Для этого будут запущены ветровые, солнечные и гидроэлектростанции мощностью более 5 000 МВт. Это позволит экономить почти 3 миллиарда кубометров природного газа в год. Будет принята отдельная программа производства электромобилей и стимулирования их эксплуатации. В 2022 году в системе общественного транспорта города Ташкента начнут действовать 320 электробусов.

Будет создан специальный фонд развития «зеленой экономики».

В-восьмых, мы примем меры по созданию на крупных предприятиях центров профессионального обучения, будет сформирована новая система подготовки квалифицированных специалистов совместно с хозяйственными объединениями и проектными институтами, в первую очередь в таких ведущих сферах, как производство строительных материалов, фармацевтическая, текстильная, нефтехимическая, электротехническая промышленность.

АКТИВНОЕ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСТВО И АДРЕСНАЯ ФИНАНСОВАЯ ПОДДЕРЖКА – ВАЖНЫЙ ФАКТОР СОКРАЩЕНИЯ БЕДНОСТИ

 Одной из важнейших задач является сокращение бедности в стране как минимум в 2 раза до конца 2026 года.

Во-первых, мы уделим особое внимание дальнейшей поддержке предпринимательства.

Будет реализована программа, предусматривающая около 60 новых инициатив и предложений по 7 направлениям, сформированным в рамках открытого диалога с предпринимателями.

Начиная с 2022 года ставка налога на имущество предприятий будет снижена с 2 до 1,5 процента, в результате в распоряжении предпринимателей ежегодно будет оставаться 500 миллиардов сумов.

С 2023 года ставка налога на добавленную стоимость будет снижена с 15 процентов до 12 процентов, налог на имущество и земельный налог с юридических лиц будут объединены и введен единый налог на недвижимое имущество.

В таких направлениях предпринимательства, как банковские, финансовые услуги, телекоммуникации, ставка налога на прибыль будет снижена с 20 процентов до 15 процентов и станет одинаковой для всех субъектов предпринимательства.

Будет исключена монополия в 25 видах деятельности, таких как дорожное строительство, теплоснабжение, услуги благоустройства, для субъектов частного предпринимательства откроются широкие возможности в данных сферах.

На базе нескольких структур по содействию предпринимательству в городах и районах будет создан Совет предпринимателей.

Во-вторых, расширятся возможности получения конкретной профессии за счет государства для каждого гражданина.

Масштабы профессионального обучения будут увеличены в 2 раза, новые профессии обретут 1 миллион безработных граждан, участие негосударственных образовательных учреждений в этом процессе достигнет 30 процентов.

Вопросы системной работы в сфере профессионального образования будут полностью переданы в ведение Министерства занятости и трудовых отношений.

2,5 миллионам человек, занятым в неформальном секторе экономики, будет оказано содействие в легализации их трудовой деятельности, что даст им возможность получения полного доступа к социальным гарантиям и льготам.

Путем расширения в регионах количества объектов сервиса объем услуг будет увеличен в 3 раза и за счет этого создано около 3,5 миллиона рабочих мест.

В-третьих, мы последовательно продолжим нашу политику по повышению статуса женщин в обществе.

Посредством обучения женщин профессиям и предпринимательству будут созданы условия для трудоустройства, за счет чего уровень безработицы среди них сократится в 2 раза.

Свыше 700 тысяч незанятых женщин обучатся профессиям, а связанные с этим расходы будут компенсированы государством.

Каждый год количество грантов на получение высшего образования для девушек из малообеспеченных семей будет расти и к 2026 году достигнет 6 тысяч.

В ближайшие три года свыше 10 тысячам женщин, нуждающимся в улучшении жилищных условий, будет выделено жилье на льготной основе.

В-четвертых, нам необходимо поднять на новый уровень работу по поддержке слоев населения, нуждающихся в социальной защите.

Их обеспечение социальными пособиями и материальной помощью будет доведено с 60 до 100 процентов, все они будут обеспечены гарантированной государством бесплатной медицинской помощью.

При исчислении базовой величины пенсии за основу будет взят не 10-кратный, как в настоящее время, а 12-кратный предельный размер оплаты труда. Будет внедрена система предоставления в социальную аренду жилья малообеспеченным гражданам. Будет разработана и реализована Национальная программа, предусматривающая увеличение занятости лиц с инвалидностью в 3 раза.

ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ СЕЛЬСКОГО ХОЗЯЙСТВА – ТРЕБОВАНИЕ РЕФОРМ

 Мы уделим особое внимание увеличению доходов дехкан и фермеров в 2 раза за счет интенсивного развития сельского хозяйства на основе научного подхода, доведения годовых темпов роста сельского хозяйства как минимум до 5 процентов.

Во-первых, будет полностью исключено вмешательство государства в сельское хозяйство и приняты необходимые меры для вывода производства продукции на промышленный уровень.

Сельские районы будут специализироваться на выращивании конкретных видов продукции, а государство для поддержки дехкан и фермеров будет предоставлять им субсидии.

Мы внедрим совершенно новые механизмы стабильного финансирования и страхования деятельности кластерных предприятий аграрной отрасли и фермерских хозяйств на выгодных условиях и в приемлемые сроки.

Система установления цен государственными органами и обязательной закупки государством сельскохозяйственной продукции будет полностью упразднена с внедрением свободных рыночных отношений.

Из-под хлопка и зерновых будет высвобождено 200 тысяч гектаров площадей и участки размером от 10 соток до 1 гектара предоставлены населению в долгосрочную аренду на основе открытого конкурса.

Во-вторых, для производства экспорто–ориентированной продукции и развития плодоовощеводства агропредприятиям на основе открытого конкурса будут выделены земли общей площадью 400 тысяч гектаров.

Количество интенсивных садов увеличится в 3 раза, теплиц – в 2 раза, будет создана возможность для повышения экспортного потенциала страны еще на 1 миллиард долларов.

Будет разработан отдельный закон о повышении плодородия и защите почв.

В-третьих, мы примем меры по совершенствованию системы оказания агроуслуг на основе применения достижений науки и инноваций.

Будет принята отдельная программа по обеспечению сырьем агропромышленных предприятий в регионах и увеличению в 1,5 раза объема производства. В стране увеличится количество агро–логистических центров и современных лабораторий.

Предстоит реализовать Национальную программу развития семеноводства, питомников и улучшения пород скота.

Поэтапно будет разрешено ввозить из-за рубежа и свободно размещать высокоурожайные сорта хлопчатника и пшеницы.

Совместно с ведущими международными научными центрами и вузами будет создан Международный университет сельского хозяйства.

В-четвертых, площадь земель под кормовые культуры в животноводстве будет увеличена более чем в 2 раза, то есть с 340 тысяч до 700 тысяч гектаров. Будут приняты меры по восстановлению 11 миллионов гектаров пастбищ и повышению их урожайности.

Объемы заготовки мяса, молока, яиц и рыбы будут увеличены в 1,5-2 раза.

В-пятых, мы кардинально реформируем систему управления водными ресурсами, реализуем специальную государственную программу по сбережению не менее 7 миллиардов кубометров воды в год. На эти цели в ближайшие пять лет будет направлено 2 миллиарда долларов.

КАЧЕСТВЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ– РЕШАЮЩИЙ ФАКТОР РАЗВИТИЯ ЧЕЛОВЕЧЕСКОГО КАПИТАЛА

Мы уделим особое внимание вопросам внедрения национальной учебной программы для системы непрерывного образования, дальнейшему повышению качества образования и подготовки конкурентоспособных кадров.

Во-первых, актуальной задачей для нас является достижение 80-процентного охвата дошкольным образованием, создание еще более 7 тысяч детских садов.

До конца 2024 года детей в возрасте 6 лет планируется полностью охватить подготовкой к школе. Будет поэтапно повышаться заработная плата работников дошкольных учреждений. Наша цель – сделать так, чтобы ни один ребенок до семи лет не остался без заботы, каждый получил необходимый объем знаний до того, как пойти в школу.

Во-вторых, с внедрением Государственной программы развития школ, предусматривающей строительство новых школ, увеличение количества частных школ, повысится качество образования, в системе народного образования будет создано дополнительно 1,2 миллиона ученических мест.

До 2026 года учебные программы и учебники будут полностью пересмотрены на основе передового зарубежного опыта и внедрены в практику.

В-третьих, в центре нашего внимания будет находиться доведение охвата высшим образованием до 50 процентов и повышение качества образования.

В целях улучшения условий проживания студентов предстоит построить студенческие общежития почти на 100 тысяч мест.

Будет налажена практика, при которой государственные вузы поэтапно начнут самостоятельно устанавливать размеры оплаты труда и численность работников, стоимость контракта и форму обучения, ставка социального налога для них будет снижена до 12 процентов.

До 2026 года количество частных высших учебных заведений будет доведено как минимум до 50, для обучающихся в них студентов будет также создана возможность получения образовательного кредита на 7 лет.

По линии Фонда «Эл-юрт умиди» в престижные зарубежные вузы для обучения в бакалавриате, магистратуре и докторантуре будут направляться в 2 раза больше юношей и девушек.

В-четвертых, будет оказана всестронняя поддержка образовательным учреждениям всех ступеней и их работникам – воспитателям детских садов, учителям школ, профессорам и преподавателям вузов, научной и творческой интеллигенции.

Будет внедрен прием в докторантуру на основе государственного заказа, а также на платно-контрактной основе за счет средств заинтересованных организаций.

Внедрим систему общереспубликанских спортивных игр – Национальной олимпиады, проводимой по олимпийским и национальным видам спорта раз в два года.

В целом последовательно продолжающиеся реформы в сфере образования и воспитания послужат формированию созидателей Нового Узбекистана.

ЗДОРОВЬЕ НАСЕЛЕНИЯ – НАШЕ БЕСЦЕННОЕ БОГАТСТВО

 Важнейшая задача – достижение высокой эффективности системы здравоохранения, снижение заболеваемости среди населения, широкая популяризация здорового образа жизни и повышение средней продолжительности жизни.

Во-первых, объем ассигнований в сферу будет увеличен в 2 раза, основное внимание – уделено профилактике заболеваний на уровне семьи, за счет чего улучшится качество медицинских услуг, оказываемых учреждениями первичного звена здравоохранения.

Будут приняты отдельные программы для уменьшения числа сердечно-сосудистых, эндокринных, нефрологических, онкологических и других наиболее распространенных заболеваний.

Предстоит усовершенствовать систему оказания высокотехнологичной медицинской помощи женщинам репродуктивного возраста, беременным и детям, на первом этапе будет построено 46 межрайонных перинатальных центров.

Для оздоровления детей с инвалидностью будет создан Республиканский центр медицинской реабилитации детей с филиалами в регионах.

Во-вторых, мы создадим необходимые условия для доведения доли частного сектора в медицинских услугах до 25 процентов и продолжим его поддержку. 11 медицинских вузов пройдут трансформацию, при них будут созданы клиники, налажено системное повышение квалификации преподавателей за рубежом.

В-третьих, мы предпримем все необходимые меры для доведения объема выпускаемых в стране лекарственных средств и изделий медицинского назначения до 80 процентов.

Будут продлены льготы, предоставляемые производителям в данной отрасли, созданы современные фармацевтические зоны и кластеры, а действующие получат дальнейшее развитие.

Будет создано свыше 250 лабораторий Санитарно-эпидемиологической службы, имеющих международный статус.

СБАЛАНСИРОВАННОЕ РАЗВИТИЕ РЕГИОНОВ – ОСНОВА ПРОЦВЕТАНИЯ СТРАНЫ

 Вопросы сбалансированного развития регионов мы определили в качестве приоритетного направления.

Во-первых, в разрезе районов и городов будет реализовано 14 региональных программ. При этом на основе изучения проблем и возможностей каждого района и города будут определены их «точки роста». В соответствии с ними будут формироваться конкретные планы и проекты.

Во-вторых, в целях улучшения условий жизни населения в регионах будем совершенствовать политику урбанизации.

Будут реализованы программы развития транспортно-логистической системы и инженерно-коммуникационной инфраструктуры между 18 крупными, 22 средними и 80 малыми городами.

В предстоящие 5 лет Самарканд и Наманган станут городами-миллионниками. Будет также построен ряд массивов города Новый Андижан на 450 тысяч жителей.

На основе программы реновации в городах вместо старых домов появится современное жилье площадью свыше 19 миллионов квадратных метров, на новых массивах планируется расселить более 275 тысяч семей.

В-третьих, мы уделим приоритетное внимание комплексному развитию всех городов, районов и аулов Республики Каракалпакстан, повышению уровня и качества жизни благородного и трудолюбивого каракалпакского народа, который, несмотря на тяжелые экологические условия, вносит достойный вклад в развитие страны.

В-четвертых, продолжится начатая работа по превращению Ташкента в город с комфортной, экологически чистой средой и всеми необходимыми условиями для жизни.

При этом будет кардинально реформирована система общественного транспорта Ташкента, планируется обновить 3 тысячи километров внутренних дорог и построить 10 современных мостов. Площадь озеленения столицы достигнет 30 процентов, будет создано 9 общественных парков, 20 аллей, 250 километров велосипедных и пешеходных дорожек. Очистные системы канализации будут выведены за пределы города, на основе государственно-частного партнерства – построены новые очистные сооружения.

В-пятых, в рамках программ «Обод қишлоқ» и «Обод маҳалла» исходя из «точек роста» регионов особое внимание будет уделено строительству объектов инженерно-коммуникационной и социальной инфраструктуры.

Намечено построить и обновить 70 тысяч километров магистральных и низковольтных электрических сетей, свыше 22 тысяч трансформаторов и более 100 подстанций. Будет построено более 70 тысяч километров автомобильных дорог, свыше 15 тысяч километров сетей питьевого водоснабжения и 1 тысяча километров канализационной сети. Уровень обеспеченности населения централизованным питьевым водоснабжением достигнет 87 процентов. Будет обновлена система канализации в 32 крупных городах и 155 районных центрах. Уровень сбора бытовых отходов – доведен до 100 процентов, а их переработки – с сегодняшних 21 процента до 50 процентов.

В-шестых, к 2026 году мы планируем довести число прибывающих в Узбекистан иностранных туристов до 9 миллионов.

Международный аэропорт Самарканда превратится в крупный транспортный хаб. Здесь будет создан центр туризма, включающий в себя исторический комплекс «Самарканд – вечный город».

В рамках программы «Путешествуйте по Узбекистану» число внутренних туристов превысит 12 миллионов в год.

Будет реализована отдельная программа по развитию экотуризма в Республике Каракалпакстан и Приаралье. При этом будут широко задействованы возможности нового аэропорта Муйнака.

Мы примем государственную программу по эффективному использованию возможностей расположенных в нашей стране более 8 тысяч объектов культурного наследия.

До 2026 года число занятых в сфере туризма будет увеличено в 2 раза и достигнет 520 тысяч.

Ежегодно на развитие инфраструктуры объектов туризма и культурного наследия будут выделяться средства в размере 1 триллиона сумов.

В-седьмых, в сфере транспорта мы создадим возможность для ежедневного транспортного сообщения между Ташкентом и крупными городами, при котором время в пути займет не более 6–7 часов. Уровень электрификации железных дорог повысится с нынешних 40 до 60 процентов. Будет налажено движение скоростных поездов по маршруту Ташкент–Ургенч. Расходы на грузоперевозки будут сокращены минимум на 30 процентов, объем транзита – доведен до 15 миллионов тонн.

В-восьмых, ежегодно в регионах будут высаживать 200 миллионов деревьев в домохозяйствах, на улицах, в махаллях, городах и селах, по периметру полей и вдоль дорог, в соответствии с климатическими условиями каждого региона будет организовано выращивание, полив и уход за саженцами, мы придадим приоритетное значение реализации общенационального проекта «Яшил макон» («Зеленая среда»).

На примере парка «Янги Узбекистон» в Республике Каракалпакстан и областных центрах намечается создать парки   площадью   не   менее 50 гектаров. В городах и районных центрах будут созданы общественные парки из расчета один парк на каждые 50–100 тысяч жителей.

Будет введен бессрочный мораторий на незаконную вырубку деревьев и установлен строгий запрет использовать территории парков и зеленых зон в каких-либо иных целях.

В-девятых, в предстоящие годы на высохшем дне Аральского моря будет создано дополнительно 500 тысяч гектаров зеленых насаждений с доведением их общей площади до 2,5 миллиона гектаров, или 78 процентов всей этой территории.

За счет средств Зеленого климатического фонда и Глобального экологического фонда в Приаралье будут реализованы проекты на 300 миллионов долларов, направленные на сохранение биоразнообразия, предупреждение изменения климата и деградации почв.

НОВЫЙ УЗБЕКИСТАН – СТРАНА ДЕМОКРАТИИ И ГУМАНИЗМА

 На нынешнем, новом этапе развития страны важной задачей остается совершенствование государственного управления, превращение его в компактную, профессиональную, отвечающую требованиям времени, справедливую и высокоэф фективную систему.

Во-первых, мы создадим все условия для того, чтобы махалля стала настоящей опорой и важнейшим звеном в общественном управлении и контроле. Будут расширены права и полномочия махалли, продолжится совершенствование порядка ее финансирования, определены дополнительные источники. Граждане получат возможность доступа к государственным и социальным услугам, обращения в государственные органы непосредственно на территории махалли.

Во-вторых, считаем необходимым пересмотреть систему представительной и исполнительной власти областных, районных и городских уровней.

Мы введем порядок, в соответствии с которым в районных и городских Кенгашах народных депутатов по меньшей мере 2-3 депутата будут работать на постоянной основе. Будет обеспечено активное участие местных депутатов в постоянном изучении и решении проблем махалли.

Будет налажена практика по выдвижению кандидатуры на должность хокима района и города депутатской группой той партии, которая имеет наибольшее количество мест в соответствующем Кенгаше.

Кандидат будет утвержден на должность хокима только в том случае, если его программа развития территории получит одобрение депутатов.

Строительство сетей питьевого водоснабжения и канализации, внутренних дорог, других объектов инфраструктуры, а также утверждение программы занятости будут отнесены к компетенции Кенгашей районов и городов.

Со следующего года в порядке эксперимента будут расширены полномочия и возможности хокимов 28 районов и городов по развитию территорий и решению местных проблем.

Будет сформирован «реестр полномочий» территориальных исполнительных органов, оптимизировано более 500 дублирующих функций.

Начиная с 2022 года в области будут переданы полномочия по распределению средств, выделяемых на строительство и ремонт детских садов, школ и объектов здравоохранения.

В-третьих, мы примем необходимые меры для налаживания системы, согласно которой руководители органов исполнительной власти всех уровней будут регулярно обнародовать свои годовые программы деятельности и реализуемые проекты.

Будут введены ограничения на увеличение штата государственных органов. Имеющийся штат будет сокращаться за счет цифровизации и передачи ряда функций частному сектору.

Будет критически пересмотрена деятельность ряда министерств, ведомств и хозяйственных объединений, а также органов исполнительной власти на местах.

В-четвертых, мы задействуем все возможности для отбора кадров на госслужбу на конкурсной основе, определения четких требований непрерывного повышения квалификации, критериев оценки результативности и продвижения по службе.

Будут пересмотрены график работы и нормы труда.

В-пятых, мы создадим систему, в соответствии с которой проекты строительства объектов социальной сферы, а также проекты в рамках программ «Обод қишлоқ», «Обод маҳалла», региональные инфраструктурные программы будут разрабатываться с учетом мнений широкой общественности и публиковаться в открытом доступе.

В 2 раза увеличится объем поддержки негосударственных некоммерческих организаций в виде субсидий, грантов и размещения социальных заказов.

Будут созданы необходимые условия для всесторонней поддержки средств массовой информации, свободы журналистской деятельности.

В-шестых, будет повышен правовой статус Народных приемных. Мы примем Национальную программу «Халқчил давлат» («Государство – для народа»).

Будет подготовлена Концепция развития законодательства Республики Узбекистан на основе изучения нормотворческой и правоприменительной практики.

СПРАВЕДЛИВОСТЬ И ВЕРХОВЕНСТВО ЗАКОНА – ОСНОВА ДЕМОКРАТИЧЕСКОГО ГОСУДАРСТВА

 Правосудие, честь, достоинство и права человека останутся высшей ценностью реформ в судебно-правовой сфере.

Во-первых, в рамках совершенствования системы рассмотрения жалоб на решения должностных лиц будет уделено особое внимание расширению полномочий административных судов. В их полномочия войдет рассмотрение дел о возмещении ущерба, причиненного государственными органами, и иных вопросов, связанных с наступлением правовых последствий.

Доказывание того, что решение не является незаконным, станет обязанностью должностных лиц, непосредственно принимавших это решение, будет введен порядок применения «возрастающего» штрафа и иных правовых мер за неисполнение должностными лицами решений административных судов.

Во-вторых, в целях недопущения волокиты для граждан и предпринимателей мы создадим необходимые возможности для решения дел, при которых заявления, независимо от того, к ведению какого суда – гражданского, экономического или административного – относится рассматриваемое дело, будут приниматься по принципу «единое окно» и решаться уполномоченными судебными инстанциями.

В-третьих, деятельность органов прокуратуры будет нацелена на эффективную защиту чести и достоинства, прав и свобод граждан. И мы будем рассматривать это как приоритетную задачу.

Принцип «верховенства закона и неотвратимости наказания» должен стать главным критерием деятельности прокуратуры. Для этого будут созданы новые правовые основы прокуратуры, строго обеспечивающей законность в стране.

В-четвертых, мы последовательно продолжим начатые реформы в системе органов внутренних дел, превращение ее в поистине народную структуру. Результативность решения проблем населения,

а также работы с обращениями граждан станет основным критерием оценки деятельности органов внутренних дел. На всех уровнях системы Министерства внутренних дел будут образованы Общественные советы.

В целях повышения ответственности за исполнение служебного долга будет принят Кодекс профессиональной этики, особое внимание будет уделено обеспечению сферы честными, верными своему долгу, преданными Родине, ответственными кадрами.

В-пятых, как логическое продолжение осуществляемой в нашей стране политики либерализации около 10 деяний, утративших свою значимость, будут исключены из категории уголовных преступлений, количество смягчающих обстоятельств увеличится с действующих 9 до 15.

В целях усиления гарантий прав граждан будет запущен Единый электронный реестр учета лиц, задержанных по подозрению. Невключение в реестр данных, относящихся к делу, станет основанием для признания задержания незаконным.

В-шестых, на борьбу с коррупцией будут мобилизованы все силы и средства государства и общества.

Будет поэтапно внедрена система декларирования доходов и имущества государственных служащих.

Будет создан реестр лиц, уличенных в коррупции, они будут ограничены в правах при поступлении на государственную службу, выдвижении на ответственные должности.

Процессы государственных закупок и реализации государственной собственности станут полностью открытыми и прозрачными, проводиться с привлечением общественности.

В-седьмых, мы внедрим систему оказания бесплатной юридической помощи гражданам, нуждающимся в социальной защите, не только по уголовным, но и по гражданским и административным делам.

В целях привлечения в сферу адвокатуры молодых кадров будет отменено требование о наличии юридического стажа.

ПРИОРИТЕТНЫЕ ЗАДАЧИ В СФЕРЕ БЕЗОПАСНОСТИ И ОТКРЫТОЙ, ПРАГМАТИЧНОЙ, АКТИВНОЙ ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКИ

 Нынешняя непростая ситуация в мире, противоречия и вооруженные конфликты в соседних регионах – все это требует особого внимания к обеспечению безопасности и мира в Республике Узбекистан.

Сегодня наши Вооруженные Силы являются целостной и надежной силой, способной дать решительный отпор любым внешним угрозам, проявлениям агрессии и вызовам.

Мы продолжим целенаправленную и адресную работу по дальнейшему укреплению обороноспособности и военной мощи страны, осуществлению глубоко продуманной и взаимовыгодной внешней политики.

Во-первых, примем меры по разработке и реализации программ, направленных на повышение боеготовности и потенциала Вооруженных Сил.

Исходя из требований времени будет усилена система противовоздушной обороны страны.

Будет продолжено укрепление безопасности наших границ путем широкого использования современных средств коммуникации и технических сооружений.

Мы всесторонне усилим социальную защиту военнослужащих и их семей.

Во-вторых, мы последовательно продолжим нашу системную и глубоко продуманную, прагматичную внешнюю политику и экономическую дипломатию.

Будет разработана Стратегия регионального сотрудничества Узбекистана по Центральной Азии, в которой особое внимание будет уделено:

увеличению не менее чем в 2 раза объема взаим ной торговли;

укреплению единых производственных цепочек и кооперации в целях создания добавленной стоимости в промышленности;

расширению «зеленых коридоров» и транзитных возможностей для внешней торговли в сфере транспорта;

усилению «народной дипломатии», в том числе партнерства в области науки, образования, здравоохранения, культуры, спорта и туризма.

В сфере нашего приоритетного внимания останется дальнейшее укрепление отношений с нашими традиционными партнерами, такими как Россия, Китай и США, а также Турция, Индия, Пакистан, Германия, Франция, Великобритания, Южная Корея, Япония, Объединенные Арабские Эмираты, расширение географии внешних связей.

Освоение новых рынков, широкое привлечение инвестиций и инноваций, увеличение потока туристов и, самое главное, активное продвижение имиджа Узбекистана станут основной задачей всех дипломатических представительств нашей страны.

Мы усилим работу в органах и институтах Организации Объединенных Наций, глобальных и региональных экономических, финансовых и гуманитарных организациях.

Будут предприняты конкретные практические шаги для вступления во Всемирную торговую организацию и углубления процессов интеграции с Евразийским экономическим союзом.

В-третьих, мы будем оказывать посильную помощь многострадальному афганскому народу и всемерно содействовать установлению мира и спокойствия в соседнем Афганистане.

Примем активное участие в международном сотрудничестве по реализации проекта строительства железной дороги Термез–Мазари-Шариф–Кабул– Пешавар, а также стратегически важных проектов в энергетической, торговой и промышленной сферах.

В-четвертых, будут установлены постоянные и эффективные связи с соотечественниками за рубежом с помощью Общественного фонда «Ватандошлар».

Будет создан Международный институт Алишера Навои, основной задачей которого станет широкая популяризация за рубежом узбекского языка, культуры и национальных традиций, укрепление гуманитарных связей.

ПО ПУТИ КУЛЬТУРНОГО И ДУХОВНОГО РАЗВИТИЯ

 Мы направим все свои силы и возможности на то, чтобы Новый Узбекистан стал страной высокой культуры и духовности, где люди живут свободно и благополучно.

Во-первых, будут разработаны Концепция «Новый Узбекистан – просвещенное общество» и национальные программы по ее реализации, которые послужат обогащению и развитию наших духовно-нравственных ценностей в соответствии с требованиями времени, культурному прогрессу общества.

Во-вторых, мы продолжим работу по повышению эффективности мер, направленных на развитие интеллектуального потенциала, мышления и мировоззрения населения, особенно молодежи, воспитание гармонично развитого поколения в духе национальных и общечеловеческих ценностей, любви и преданности своему народу и Родине.

В-третьих, мы уделим особое внимание принятию программ по дальнейшему повышению роли и влияния сфер науки, культуры и искусства, литературы и художественного творчества на развитие нашей страны.

Важными направлениями политики в данной области являются для нас всесторонняя поддержка представителей старшего поколения творческой интеллигенции, материальное и моральное стимулирование ее деятельности, улучшение трудовых и жилищных условий. Мы усилим деятельность в этом направлении.

Намечены комплексные меры по укреплению материально-технической базы учреждений культуры, спортивных объектов, театров и музеев.

На системной основе продолжится целенаправленная работа по развитию культуры и искусства в регионах, в том числе народных ремесел.

В-четвертых, и впредь в центре нашего внимания будут находиться вопросы обеспечения религиозной толерантности и межнационального согласия в стране, защиты наших граждан от различных идеологических угроз, влияния чуждых течений и идей.

Для еще более глубокого изучения и широкой популяризации нашего богатого духовного наследия будут задействованы все возможности Международной исламской академии Узбекистана, Международного центра исламской цивилизации, научно-просветительских центров Имама Бухари и Имама Термези.

Мы   последовательно   продолжим   политику по укреплению атмосферы   взаимного   уважения и согласия между представителями всех наций и народностей, проживающими в нашей стране, созданию благоприятных условий для всех религиозных конфессий.

Дорогие соотечественники!

Исходя из приоритетных направлений, определенных в Предвыборной программе, мы разработали Стратегию Нового Узбекистана. Эта Стратегия, безусловно, будет доработана с учетом мнений, предложений и инициатив, которые выдвинет наша общественность, наш народ в ходе предвыборных встреч. На этой основе мы всесторонне обогатим ее, и конечно, вместе реализуем.

Дорогие друзья, призываю всех вас проголосовать за Новый Узбекистан, за Стратегию Нового Узбекистана.

Убежден, что ваши предложения и инициативы, поддержка и активное участие в предвыборных встречах, в выборах, а также ваша твердая гражданская позиция обогатят эту Стратегию, ее содержание, и она станет общенациональной программой и движением, которое объединит весь наш народ на основе идеи Нового Узбекистана.

Никогда не забывайте, что выбор – в ваших руках, как и ответственность за будущее.

Если мы будем действовать с таким высоким чувством ответственности, с такой твердой уверенностью, то наш Новый Узбекистан обязательно станет всесторонне развитой, процветающей страной.

СКАЧАТЬ ПРОГРАММУ (PDF)

Теглар
Сайлов 2021
  • Кўрилди
    8322
  • Чоп этиш
  • Дўстлар билан улашиш
← Орқага қайтиш

Билдирилган фикрлар

Timur2021-10-15 11:58:13

Ishlarizga omad


Benaz1r2021-10-14 21:18:34

Saylov oldi dasturi bo'masa ham saylovda qatnashsa boladimi?


Habibullo 2021-10-14 20:11:11

Yangi O'zbekiston yaratishizga ishonaman omad


Bekzod 2021-09-30 12:33:02

saylov oldi dasturingiz yoqdi usha uchun sizga avoz beraman


G'ulomjon 2021-09-25 13:25:03

Yangi O'zbekiston


Фикрингизни қолдиринг

Расмдаги мисолнинг жавобини киритинг, агар расмдаги сонлар кўринмаса "Ctrl+F5" тугмасини босинг.

+